Kada kvalitet koji poseduješ ne možeš da unovčiš u najodbojkaškijim zemljama Evrope i sveta, idi onda u najbogatiju. Ovom „logikom“ kao da je išao Dušan Petković, godinama najbolji igrač našeg šampionata i reprezentativac sa šireg spiska, kada je letos sunčanu obalu Kana zamenio Dohom. Odavno Katar nije ono što je bio nekada, država u kojoj sport ni izbliza „ne uspeva“ kao recimo gas i nafta, ali sa druge strane, pomenuti derivati im omogućavaju da kupe šta hoće i dovedu koga hoće, a da i ne pitaju koliko košta.
Tako je „uletela“ ponuda i našem internacionalcu, a za pozitivan odgovor se nije mnogo dvoumio. I što je najbolje od svega, nije pogrešio.
– Ispostavilo se da je ovo bio pravi potez. Jednostavno, ponude koje sam dobijao iz Evrope bile su prilično niske u odnosu na ovu. Nemam problem što sam u, za mnoge „neodbojkaškoj“ zemlji. Odmah da kažem da su u zabludi svi oni koji misle da se u Kataru ne igra kvalitetna odbojka. Naravno, ne kao u Rusiji, Italiji, Turskoj, Poljskoj, ali pojedini klubovi ravnopravno mogu da konkurišu mnogima koji igraju Ligu šampiona.
A razlog tome je naravno, što bi rekao Srećko Šojić “šušteća i zvečeća valuta” kojom bogati šeikovi, odnosno vlasnici klubova „pomognu“ igračima da izaberu njihovu zemlju i klub.
– Dosta je Brazilaca, Kubanaca, priličan broj kvalitetnih igrača iz Afrike, ima nekoliko nas iz Srbije, a posebna priča su Kup takmičenja, kojih ima pet i koji se održavaju na kraju sezone, u kasno proleće. Tada dolaze često i najbolji igrači sveta. U Al Rajanu, gde sam ja, igrao je u par navrata Ivan Miljković, jedne godine Nikola Jovović, a već sada se zna da će mi klupski drugovi u Kupovima biti Kubanci Leal i Simon. I svi klubovi imaju po jedno dve takve „zveri“.
Tamo je jedna kod nas često pominjana „definicija“ može da se prepravi i onda bi glasila – „pare nisu problem, para IMA“. Ali niko ne priča koliko ko zarađuje. Do ove godine je u ligi igrao samo jedan staranac, a sada mogu dvojica.
– Jedan je stariji i iskusniji, a drugi mlađi, kao što sam ja kod nas u timu. Prvi stranac je Kubanac Kala. U Al Arabiju je recimo Brazilac Leandro Visoto, za njega znaju svi koji su gledali odbojku bar jednom, tu je Kubanac Poej, Poljak Jaroš… E sad, ima dosta stranaca koji igraju kao domaći što i te kako diže nivo lige. Moj tim tako ima tri Brazilca, Kubanca, dva Senegalca, dvojicu iz Tunisa, po jednog Bosanca i Iranca, tu sam i ja iz Srbije. Trener nam je Hrvat, Igor Arbutina, zakoga su mi Ivan Miljković i Igor Kolaković ispričali mnogo lepih stvari kada je trebalo da se odlučim.
Igra se klasična liga i na kraju pomenuti Kupovi, kralja, cara, emira, šeika…
– To sa ligom je sjajna stvar, igra se dva puta svako sa svakim i prvi je onaj ko skupi najviše bodova, nema plej – ofa. Ima šest klubova, gde je i Al Rajan koji su jaki, i isto toliko koji nisu konkurentni za vrh. Očekivao sam da će nivo igre biti znatno niži, ali sams e prijatno iznenadio. Možda treba samo malo više discipline generalno, ali sam i više nego zadovoljan. Inače, Al Rajan je izuzetno poznato sportsko društvo, kao recimo Crvena zvezda kod nas.
Toplo vreme, građevine kao iz bajke, redovne i dobre plate, sjajni uslovi. Bolje izgleda da na može.
– Ne žalim se i jedva čekam onaj poslednji deo sezone kad budu došle one „zveri“, da vidim gde se nalazim i kako se snalazim u toj priči. Ostajem sigurno, takav sam ugovor potpisao, mada mnoge strance menjaju na kraju sezone.
Izgleda da je naš internacionalac svojim igračkim, ali pre svega ljudskim kvalitetima prosto naterao čelnike kluba da o njemu imaju izuzetno mišljenje. Naravno, i prosekom od oko 25 poena po meču. Da nije tako, ne bi mu i ponudili sportsko državljanstvo kako bi zaigrao za selekciju Katara.
– Imponuje sama činjenica da tako razmišljaju. Verujem da moja reprezentativna karijera u dresu Srbije nije završena, pa zato poziv Katarana nisam razmatrao. Verujem da ću još biti u prilici da treniram sa sjajnim društvom kome još jednom čestitam na osvajanju Svetske lige. Na meni je da radim naporno pa…
A svaki rad se isplati. Naročito u Kataru.
Mesi uživo
Koliko su moćni u Kataru, govori i podatak da su pre nekoliko dana u goste pozvali ceo tim Barselone da odigra utakmicu sa izabranim tamošnjim timom.
– I stvarno su došli kompletni, sa Mesijem u „glavnoj ulozi“. Imao sam sreću, tačnije „vezu“ da se nađem na stadionu i uživam u majstorijama svih.
Sam svoj učitelj gitare
Nedavno je Dušan Petković kupio gitaru, da u slobodno vreme malo svira.
– Da, ali nikad do sada je nisam držao u rukama, samo sam je slušao. Već sam pronašao načine kako da učim da sviram, ali ću definitivno, bar ovde, biti sam svoj učitelj gitare.
Sve je lakše uz Vladu
Veliku pomoć oko prilagođavanja sasvim drugom načinu života, Dušan Petković duguje još jednom našem čoveku koji je u Dohi već duže vreme.
– To je Vlada Nikolić, ranije dugogodišnji fizioterapeut naše reprezentacije. On je došao još kad je bio Ivan Miljković, na mesec dana, a sada je ostao tu i sve je lakše sa njim. Ima još naših ljudi, družimo se naravno.
Nisi ni ti nista manja zver od njih Dule. Samo tako nastavi.