Da bi došao na mesto selektora reprezentacije sa kojom je kao igrač osvojio medalje sa svih velikih takmičenja, Slobodan Kovač je “izabrao” teži put. Možda je pravilnije reći da su se konačno poklopile sve tri “komponente” za tako nešto, iz one izreke o pravom čoveku na pravom mestu u pravo vreme. Od momenta kada je objavljeno zvanično saopštenje koje su potpisali čelnici OSS i Nikola Grbić, za one koji se bar malo bolje razumeju u odbojku, dileme nije bilo. Jedini pravi i realni kandidat za mesto selektora bio je samo Slobodan Kovač.
– Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije Zoran Gajić me je pozvao telefonom i to je bio, kako se obično kaže, poziv koji se ne odbija, gde ne postoji ni jedan drugi odgovor osim pozitivnog. Biti selektor svoje zemlje je nešto o čemu svaki trener mašta i što sigurno najviše želi. I mnogo je sjajnih trenera kojima se ta želja nije ispunila. Meni, evo, jeste.
Trebalo je da bude selektor Irana, sa čijom je reprezentacijom osvojio prvu medalju ranga FIVB, potom Slovenije koju je odveo na prvo Svetsko prvenstvo i kojoj je doneo naslov pobednika Svetske lige u Drugoj diviziji (i plasman u prvu, koji se nije desio jer je takmičenje promenjeno u Ligu nacija), da jedan od najboljih klubova u Italiji, Peruđu, od drugoligaša ispod proseka, dovede u vrh po mnogima najjače lige na svetu, za godinu i po dana u Turskoj, osvoji dve šampionske titule i Kup, da Belogorju donese Čelendž kup, da “promoviše” dosta igrača, da bi usledio “poziv koji se ne odbija”. Pritom je pre par meseci malo nedostajalo da postane selektor Rusije.
– To je sve bilo, a sada moramo da se pozabavimo onim što dolazi. Veliki su izazovi, očekivanja takođe, a vremena nema puno. Od stare slave se ne živi, da bi neko bio uspešan, mora da ima kontinuitet.
Momenat preuzimanja reprezentacije od koje javnost u Srbiji, bez obzira na to što je svakim danom sve više kvalitetnih selekcija u Evropi i svetu, uvek očekuje medalju, nije ni najmanje “naivan”…
– Za trenera nema dobar ili loš momenat. Sve je ovo veliki izazov za mene lično, ali verujem i same igrače. Imali su kiks u Bariju, žele da se iskupe za to. Naravno, i moja želja je da na prvom velikom takmičenju kao selektor Srbije ostvarim uspeh.
Da li je medalja jedino merilo uspeha?
– U Srbiji, od kada je počelo sa medaljama još u vreme dok sam ja igrao, one su “govorile” o uspešnosti. To je nešto što se nije promenilo, ali se promenilo to što smo nekada o medaljama odlučivali mi, Rusija, Holandija i Italija, a danas je tu još najmanje toliko selekcija koje očekuju medalju, Francuska, Poljska, Nemačka, Bugarska…
Od momenta kada bude imao prvi trening sa novim timom, do početka Evropskog šampionata, vremenski period je od tri nedelje. Šta za to vreme može da se promeni u igri srpske selekcije?
– Ne mnogo, a bilo bi i totalno pogrešno menjati sistem igre. Gledajući utakmice kao običan navijač, ali i neko ko se bavi trenerskim poslom, video sam neke stvari za koje smatram da mogu bolje. Probaću to da popravim.
Kakav tim ti je ostavio Nikola Grbić?
– To ću videti tek u sredu, ali ne sumnjam da su momci spremni, da su u dobroj formi, a o igračkim i ljudskim kvalitetima ne bih trošio reči. Sve su to surovi profesionalci, sa nekima sam neposredno radio u klubu, i siguran sam da uvek najozbiljnije shvataju situaciju u kojoj se nalaze.
Da li tim koji se u prvom krugu kvalifikacija nije plasirao na Olimpijske igre, može do medalje na Evropskom prvenstvu?
– Da ne verujem da može, da ne verujem u uspeh u radu sa ovim momcima, sigurno da ne bih prihvatio ovaj posao. A ako sam ga prihvatio, znači da verujem ovim momcima, da verujem u njihov talenat i kvalitet, i naš zajednički rad.
Treba i drugi da veruju u isto to, jer vera u sebe ili u svoje je preduslov za uspeh. Trenutak nije ni malo lak, neko pominje i “vruć krompir”, ali onak ko poznaje Slobodana Kovača zna koliki je radnik, da za njega nema izgubljene lopte, bezizlazne situacije. Vrlo često, skoro uvek ih rešava u svoju korist. Neka tako bude i ovog puta.
Nikola je dobar trener
Treba podsetiti da je Slobodan Kovač u neku ruku “predvideo” Nikoli Grbiću uspešnu trenersku karijeru kada ga je pre nekoliko godina preporučio kao svog naslednika u Peruđi, a pošto je morao da raskine ugovor sa istim klubom jer je postao selektor Irana. Tada je to obrazložio rečima da je mlađi Grbić jedini koji može da nastavi tamo gde je on stao, da je uprkos tome što mu je to bio prvi trenerski posao, znanjem koje poseduje sigurno stasao za tako nešto i da ima sjajnu perspektivu.
– Tako mislim i sada, ništa se nije promenilo, Nikola Grbić je dobar trener.
