Aktuelnosti

EVROPSKO PRVENSTVO (M) – KAD PETLOVI UTIHNU

Slavlje finale

Bili su u pravu naši najbolji odbojkaši kada su govorili da zaključno sa četvrtfinalom nisu prikazali svoja najbolja izdanja. Izgleda da su ih, kako to rade pravi asovi, čuvali za kraj. Jedino tako može da se objasni pobeda protiv Francuske, pred 12 hiljada njihovih, i par stotina srpskih navijača, u ambijentu u kakvom su domaćini samo čekali da prođu do utakmice koja odlučuje o novom šampionu Evrope. Međutim, tako jaki, kvalitetni, rešeni, namerili su se na još jače, još spremnije i još odlučnije, namerili su se na Srbe. Petlovi su, iako se bližila ponoć, utihnuli, po svoj prilici na jedan duži period.

UrosPrepričavaće se dugo drama u prva dva seta, od kojih su i jedni i drugi osvojili po jedan, još više blok Uroša Kovačevića jednom rukom, kojim je svom prijatelju Evrinu Ngapetu stavio do znanja da u ovom slučaju “može biti samo jedan”. Pričaće se o mnogo više blokova,  o lošijem prijemu servisa, o mnogo manje asova,  mnogo boljem prijemu servisa, Ni posle ubedljivog četvrtog seta u korist Francuza, videlo se da na licima srpskih igrača nema ni trunke zabrinutosti. (Ko zna koji put) Potvrđeno, veliki trener, Slobodan Kovač, dao je prave savete, kako odigrati “rulet”, a momci su u njega gledali i slušali kao đaci u školi. Već posle nekoliko minuta prednost je bila nedostižna, a radost ogromna. Medalja je osvojena.

– Ovi momci su sjajni, njima idu sve zasluge, ali i stručnom štabu, svim mojim asistentima koji su odradili veliki deo posla u pripremi utakmice, ali i što se snage tiče. Već drugi meč igramo peti set kao da je on tek počeo. Smirili smo njihov fanatizam, umirili im igru i onda je sve bilo malo lakše. Mnogi su pre utakmice govorili kako Francuska ima boljeg libera, bolje primače servisa, boljeg dizača… Oni imaju sve bolje, a Srbija pobedi. Ništa, spremamo se za finale, verujem da će biti vremena da se odmorimo, pa da u poslednji meč uđemo maksimalno koncentrisani, rešeni i pametni, kao što je to bilo u polufinalu.

Boba NevenImao je ovaj tim heroje u ovom meču efikasnog Atanasijevića, lucidnog Kovačevića, preciznog Jovovića, vođu na terenu Petrića, potom Podraščanina i Lisinca koji su bili sjajni u “oba pravca”, kao i Majstorovića i Pekovića, uzdanice u odbrani, pa Ivovića sa sjajnim epizodama… Ustvari to je bio samo jedan heroj, zove se TIM, jači od francuskih igrača, njihovih zvaničnih i “nezvaničnih” navijača. Izdržali su sve herojski. Svaki igrač je deo mozaika koji je u crvenoj, plavoj i beloj boji. Te boje, tim redom raspoređene, će biti zastupljene u finalu protv Slovenije, istinskog iznenađenja Evropskog prvenstva, koji posle eliminacije Rusije i Poljske, u Pariz stižu da igraju prvi put van svog “bunjišta” (nedelja 17,30 časova). I protiv selekcije sa kojom su igrali prijateljske mečeve par dana pred šampionat. Ali do tada ima vremena. Meč i pobeda nad Francuskom je još (malo) u prvom planu.

Potke Okola– Pričali smo negde pred utakmicu kako smo savladali pre dve godine Poljake na njihovom stadionu, u onom meču pred rekordnim brojem ljudi, pa prošle godine Italijane u Torinu i konstatovali zašto to ne bi ponovili i sada u Parizu. Bili smo koncentrisani, istrajni i jaki, pokazali zajedništvo i inat i najlepšoj zemlji na svetu doneli verujem veliku radost… – prokomentarisao je Marko Podraščanin.

Veliki deo u odbrambenom smislu odradio je Neven Majstorović, uz Nikolu Pekovića čini tandem koji daje sigurnost napadačima. I njegov udeo je nemerljiv.

– Pobedili smo jednu od najboljih selekcija sveta na njihovom terenu, a to nije mala stvar. Bio je to fantastičan meč, treba odati priznanje svima, od igrača do stručnog štaba, mada smo svi zajedno jedan tim. Možda su nam i Slovenci u neku ruku pokazali da su iznenađenja moguća ako se daje sve od see, ako se veruje o ono što se radi. Ovo je velika pobeda, za sve generacije. Onu prethodnu, ovu sadašnju, ali i za one buduće koje će zahvaljujući ovim rezultatima početi da se bave odbojkom.

TeloI priča sa početka. Kada budu najavljivali finalni meč, igrači će sigurno reći da su ono najbolje ostavili za kraj. Treba im verovati, šta god da kažu… Uvek.