Dok su reprezentaivke Sjedinjenih Američkih Država u januaru vodile bitku da obezbede vizu za Rio de Žaneiro, jedna od onih koje su dale najviše na prethodna tri olimpijska turnira, Logan Tom, provela je kraće vreme u Indoneziji. Ima 34 godine i već tri sezone nije deo nacionalnog tima i ne očekuje da u avgustu bude deo najveće svetske sportske smotre.
Ali, ona još nije prestala da igra. Najbolji poenter Olimpijskih igara u Pekingu 2008. i najuspešnija u odbrani u Londonu 2012. ove godine će igrati sezonu u Indoneziji. Ona traje samo tri meseca.
– Iskreno, nisam znala ni da postoji liga u ovoj zemlji – rekla je prilikom prvog dolaska u ovu zemlju. – To je bila prva ponuda koja je kod mene izazvala razoznalost. U Indoneziji nisam nikad bila i zato sam prihvatila da odigram sezonu.
Bila je najmladji član američke selekcije na Olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, zaigrala je posle samo dve godine koledža. U svojoj riznici ima srebrna olimpijska odličja iz Pekinga i Londona.
Posle teže povrede levog skočnog zgloba, februara 2013. u Brazilu, odlučila je da se vrati na Univerzitet Stenford i završi studije, naravno, želeći da se kasnije vrati u konkurenciju za tim na najbolji način. Kada se vratila, pozvala je Odbojkašku federaciju Amerike i rekla da se oporavlja i da se posle rehabilitacije ponovo stavlja na raspolaganje. Nešto kasnije je telefonom pozvao Karč Kiralji, jedan od najboljih odbojkaša svih vremena, koji je do Olimpijskih igara u Londonu bio pomoćnik, a posle njih selektor reprezentacije.
– Rekao mi je „Hvala za sve što si uradila i što si dala američkoj odbojci, ali mi više neće biti potrebne tvoje usluge. Poštujem odluku, ali me je uhvatio nespremnu za tako nešto. Mislila sam da imamo dobar odnos, on je bio trener sa kojim sam bila najbolja, kako 2012. tako i pre. Zato se nisam osećala najbolje.
Činjenica je da od kada je on selektor, reprezentacija znatno podmladjena. Ali isto tako i da je na poslednja tri olimpijska turnira, gde Kiralji nije bio prvi trener, bilo najmanje po tri igračice preko 30 godina, u Londonu čak pet. Ali na Svetskom prvenstvu u Italiji 2014. kao i na kvalifikacijama za Olimpijske igre januara ove godine, samo jedna devojka je imala više od 29 godina, a prošlog leta na Gran priju, niko više od 28. Od svih njih je Tom Logan starija.
Igrala je u Brazilu, Italiji, Švajcarskoj, Turskoj, Španiji, Reusiji, Japanu i Kini, takmičila se i u odbojci na pesku širom Amerike, a kraje 2013. je rešila da diplomira. Desilo se to u Italiji, u Firenci, gde je okončala studije po programu Univerziteta Stenford.
– Jedan od mojih ranijih menadžera, pozvao me je i pitao da li sam zainteresovana da igram u jednom italijanskom klubu na severu te zemlje.
Potpisala je ugovor na godinu dana, a pri tom je svakog dana šest sati provodila vozeći se od kuće do škole i na trening.
– Želela sam da vidim kako sam se oporavila od povrede zgloba, jer nisam igrala skoro godinu dana. Moja želja, volja i ljubav prema odbojci nikad nisu dolazili u pitanje.
Uživala je u igri, a usput je i diplomirala, pa je posle Italije, otišla u Kan, gde je igrala do maja prošle godine. Govorila je da ako nema šta da radi, uvek ima opciju da igra odbojku. Tokom leta se odmarala, klubovi su je zvali, ali je bila nedostupna. U septembru je potpisala ugovor da će od februara igrati u Indoneziji. Do tada u turskoj Halkbanci.
– Kratko traje sezona, samo tri meseca i mi jako odgovara, dobro je za mene. Odrastala sam igrajući azijski stil odbojke, pa mi neće teško pasti. Naprotiv. Tu do izražaja dolazi igra u odbrani, tehnika preovladava… Zato je to moj omiljeni stil igre.
Igraće sa nižim igračicama, dosta mladjim, ako se izuzme Brazilka Marijana Mari Štanbreher.
– Imam 34 godine i sve sam starija za profesionalno bavljenje odbojkom. Ali osećam se stvarno dobro. Malo je smešno da neko uči šta treba njegovom telu tek kad ostari. Zahvaljujući mom shvatanju odbojke, vodjenju zdravog načina života, telo mi je i te kako u dobrom stanju. Možda i u boljem nego kad sam bila mladja – uz osmeh je rekla Logan Tom.
Od nekih narednih želja, koje će nesumnjivo ostvariti, planira da posle Indonezije ode na Novi Zeland. A kasnije…
– Ne razmišljam tako daleko. Idem tamo gde me život vodi.
Metodi dr. Hana
Kada trenira, onda to Logan Tom čini maksimalno, čak i više od toga. Ali kad odmara, onda je to još više. Jednostavno uživa, opuštena, radi sve ono što tokom sezone ne može i ne sme.
– Zato i imam problem kad krećem sa radom za novu sezonu. Ali srećom, mnogo mi pomaže dr. Džejson Han sa svojim metodama, on je inače bivši tekvondo borac. Pravila sam pauzu pet meseci, a trebalo je za dve nedelje da se dovedem u red. Šutnuo me je u „donji deo ledja“ svaki put kada sam rekla da nešto ne mogu da uradim. I to ne jednom, nego nekoliko puta. Vrlo brzo sam ušla u željenu formu – priča uz osmeh „glavna uloga“ ove priče.
Karčovo obrazloženje
Sadašnji selektor SAD, legendarni as Karč Kiralji je „zahvaljivanje“ Logan Tom opravdao time da u trenerskom poslu postoje i nezahvalni momenti, kada se donose bitne odluke za tim i da nekome to ne deluje baš najjasnije, ali da je tako.
Naveo je primere mnogih slavnih sportista, čak i Kobea Brajanta, da su jednog dana morali biti izbrisani sa spiska reprezentacije, ali to javnosti i samoj Logan Tom nije mnogo pomoglo, niti su se nešto bitnije obazirali na ovu izjavu
