Slučajnost ili ne, ali neka vrsta simbolike svakako. Poslednje dane pred put najbolje ženske selekcije na Svetsko prvenstvo u Japan, “upotpunila” je i Jelena Nikolić. Jedna od najboljih odbojkašica koje je naša zemlja imala, a koja je danas članica ekipe Turkiš erlajns, odradila je u Istanbulu trening sa svojim saigračicama iz kluba, a onda pohitala da na delu vidi naslednice u plavom dresu. Timu je i jednina iz one generacije koja je sa šampionata sveta 2006, igran takođe u Zemlji izlazećeg sunca, donela veliko odličje, Maju Ognjenović. Pomena takmičenja pre sad već 12 godina, mami osmeh na lice.
Sećaš se sigurno tih dana. Kako je ukratko to izgledalo, pre, za vreme i posle Svetskog prvenstva?
– Kako da se ne sećam, ne samo ja, verovatno i sve devojke koje su tada igrale za reprezentaciju. Bilo je to naše prvo Svetsko prvenstvo i odmah medalja. Ona nije imala zlatni, već sjaj sunca. Mislim da niko nije tako daleko stigao a da je počeo preko pretkvalifikacija. Nama je to pošlo za rukom. Išli smo da vidimo koliko vredimo u odnosu na ostale, sa jedinim ciljem da damo maksimum. A završili smo na pobedničkom postolju, postali heroji nacije, dočekani na balkonu. Tako nešto se panžmti ceo život.
Kako ti se čini ovaj tim koji će na istom mestu, koje je u neku ruku istorijsko za našu žensku odbojku, braniti boje Srbije ?
– Mislim da ima mnogo razloga za optimizam. Ove devojke su aktuelni prvaci Evrope, već godinama se nalaze u samom vrhu svetske odbojke, svaka od njih je među vodećima u svetu na svojoj poziciji… Sve navedeno je dovoljan razlog da kažem da medalja nije ništa što bi bilo iznenađujuće. Uz to, Japan je zemlja u kojoj se osećamo kao kod kuće, imamo veliki broj navijača, a vezani smo nekako za uspehe kada tamo igramo.
Šta misliš, koji su dometi srpske reprezentacije ?
– Rekoh, čini mi se da su u najužem krugu za jednu od medalja. Naravno, ima dosta selekcija koje razmišljaju na sličan ili isti način, bar jedno šest – sedam sebe vidi na postolju. Ali za to moraju da imaju kvalitet koji naša selekcija svakako poseduje.
Hoćeš se buditi noću ili rano ujutru da ih gledaš ?
– Imam puno obaveza u klubu, polele su pripreme, naporno se radi, ali verujem da ću navijati sat. Ako ne za sve, ono za utakmice sa onim rivalima gde se očekuje zanimljiv meč. Vikendima sigurno, a napredna tehnologija će mi svakako omogućiti da sve odgledam i u odloženim snimcima.
Da li ti se često vraćaju neka lepa sećanja na igranje u reprezentaciji ?
– Sva moja sećanja vezana za reprezentaciju su lepa. Od prvog do poslednjeg dana, gde je pored mene igralo mnogo sjajnih igračica. Neke od njih su i sada tu. Popričala sam malo sa Majom Ognjenović i Silvijom Popović, one su mi nekako “najbliže”, i slažu se sa mojim mišljenjem da imamo tim za medalju. Sećam se svih uspeha i želim devojkama da ih i one jednog dana imaju u meri u kojoj sam ih ja imala.
Poželela im je sreću, hzdravlje pre svega, a smatra da su ta dva faktora i te kako bitna u ostvarenju visokih dometa na velikom takmičenju kakvo je Svetsko prvenstvo. Naravno, uz znažnje i veštinu koje nikad ne manjkaju.
