Reprezentaivni rezultati polako mogu da se sumiraju, ali i pre nego što se pročitaju izveštaji i uključe digitroni kako bi se sabrali trofeji i medalje, može se sa sigurnošću reći da je bila uspešna. Po onoj, doduše malo modifuikovanoj narodnoj, bilo – ponovilo se.
Stvarno je za neke stvari bio potreban digitron, jer su sve naše selekcije opet proputovale zemljinu kuglu uzduž i popreko. Treba sabrati kilometre, zemlje u kojima su boravili avio karte, broj noćenja, ali i količine medalja i pehara, što ekipnih priznanja, što pojedinačnih. U svim konkurencijama, u obe kategorije.
O onim najsjajnijim odličjima će se najduže pričati, ali i dvoumiti da li su vrednije i sjajnije zlatne medalje iz Krakova ili srebrne iz Rija. Zlato je ipak zlato, ali i Olimpijske igre su Olimpijke igre, skup najjačih sportista sveta. I oba ova odličja su nedostajala u bogatoj riznici naše odbojke. Možda da dame imaju prednost, ali i momci su se više nego trudili. Najbolje od svega je što su to dva velika uspeha koja je postigla naša odbojka u svetskim razmerama. Pa i da proglasimo ovaj duel rezultatom koji u odbojci ne postoji, nerešenim… Baš nas briga, može nam se, jer smo velesila.
Taman se malo stišalo sve to na najvišem, što bi rekao „her Žika Pavlović“ nivou, kad juniorke se vratiše sa srebrnom medaljom sa Evropskog prvenstva. Otišle su da igraju, ne znajući možda prave vrednosti. Malo sreća, koja prati hrabre, malo više znanje, pa su se tako zaigrale da su stigle do srebra.
U „velikoj“ odbojci smo odavno „carevi“, tu nema dvojbe. Ali onda je pored dve istorijske, iz Krakova i Rio de Žaneira, stigla i treća, sa Evropskog prvenstva za juniorke u odbojci na pesku.
Rang liste Svetske odbojkaške federacije su rekle svoje, a na njima, kada bi se sve sabralo, sigurno bi stigla još jedna medalja. Toliko smo postali jaki, da onaj „sitniš“ sa Balkanskih šampionata skoro da neće ni da se broji. Da se neko ne naljuti, to su samo počeci, koje su imali svi oni gore pomenuti. Nekima su te prve medalje podjednako drage kao i ove poslednje.
Da li je neko, tamo negde u aprilu ili maju sanjao ovakvo odbojkaško leto ili ne, tek bilo je kao iz snova. A kako i ne bi, u odbojkaškoj zemlji Srbiji.
