Još jedan, šesti poraz u Ligi nacija, drugi na turniru u Tokiju, doživela je naša podmlađena ženska selekcija, ali opet nije razočarala. Naprotiv, igrale su mnogo bolje nego protiv Tajlanda, osvojile su prvi set u ovom sastavu, bile vrlo blizu da taj učinak i dupliraju, ali sticajem čudnih okolnosti nisu, da bi na kraju pomalo i razočarano napustile dvoranu uz alpaluze više od četiri hiljade gledalaca.
Bio je to još jedan susret sa drugačijom odbojkaškom školom, sa brzim napadima protivnika i sjajnom odbranom, koja je uspevala da zbuni naše devojke, čiji odličan učinak u bloku na kraju nije nagrađen. Ovaj meč pamtiće Aleksandra Tadić i Katarina Jović, koje su prvi put zabeležile vreme na terenu u najjačoj konkurenciji. Većina ostalih “iskusnija” za neki minut. I tako, malo po malo, po sistemu “šta zna dete šta je 300 kola”, osvojiše prvi set na iznenađenje kompletne domaće javnosti. Ali izgleda da je njima to bilo još veće iznenađenje, pa umesto da nastave da igraju opušteno, počele su da greše, padala im je koncentracija tako da su Japanke osvajale poene u serijama, nekako uspevale da se “odlepe” u nastavku, pa drugi i četvrti period dobiju na ubedljiv način. 
Na mnogo ubedljiviji nego što bi trebalo, iako su igrale sa nekoliko standardnih članova najbolje selekcije. A ko zna šta bi bilo da su se poštovala pravila, odnosno da sudija iz Koreje nije dala sebi za pravo da ispravi “čelendž sistem”. Naime, treći set je bio pri kraju, rezultat 23:22 u korist Japana, kada je jedan očigledan blok aut, smečovan od strane naših igračica, pomenuta najpre dosudila za domaćina, a kada je naš stručni štab dražio video proveru i kada se na dva velika ekrana nešto kasnije videlo da je lopta dodirnula protivnički blok, kada su domaće igračice i publika prežalili poen, ostala je pri svojoj prvobitnoj odluci.
– Ne znam zašto se uopšte primenjuje ovaj sistem kada se ne poštuje ono što se videlo da je očigledno – rekao je Branko Kovačević posle meča. – Odigrali smo definitivno bolje nego sa Tajlandom, imli duže periode bolje igre, ali i neke padove koji su plod toga da se mi ustvari na utakmicama uigravamo. Shodno tome da pomak postoji, verujem da ćemo tako nastaviti i u susretu sa Brazilom, koji je ovde daleko najkvalitetnija selekcija.
Brazilke su “naoštrene” još od prerane eliminacije na Svetskom prvenstvu, ovaj duel (četvrtak 8,40) biće poslednji u ovoj grupi, a naše devojke treba da urade sve kako bi i iz njega izašle dobro raspoložene.
– Verujem da ćemo pokazati koliko stvarno možemo, svakog dana se osećamo sve sigurnije, mada je meč sa Japanom u nekim momentima pokazao da smo i dalje vrlo neiskusne kao tim. U presudnim momentima smo pravile greške koje će i Brazilke znati i te kako da iskoriste ukoliko ih ne smanjimo. Mislim da ćemo na kraju ipak biti zadovoljne – smatra Milica Kubura.
Samo jedna, i to ne nejiskusnija brazilska igračica, ima nekoliko puta više utakmica u reprezentaciji nego sve naše devojke zajedno. Ali mladost je nepredvidiva.
