Odbojka

PAD ŠAMPIONA

Blok

NA DVA KRAJA SVETA U RAZMAKU OD NEKOLIKO ČASOVA, DVE SJAJNE POBEDE NAJJAČIH SELEKCIJA

Dan kada su pali olimpijski šampioni

17. juni

Za mnoge je to bio samo jedan običan dan, jedan petak koji je za mnoge trebalo što pre da prođe, bar do popodne, kako bi mogao da počne planirani vikend. Skoro niko, pa čak ni ljubitelji odbojke u Srbiji, možda čak i neposredni akteri, o kojima će vrlo brzo biti reči, nisu slutili da će taj 17. juni biti dan koga će se sećati u karijerama. Nije osvojena ni jedna medalja, ali u razmaku od samo nekoliko sati, najbolje srpske selekcije, muška i ženska, na dva kraja sveta, u Makau i Rusiji, savladali su aktuelne olimpijske šampione.

Devojke sa Brazilom

Kada su oni sa početka priče, završili sa pauzom, oko 10 časova, počeo je meč u kome su devojke koje već deceniju i po uspešno vodi Zoran Terzić, igrale protiv jedinog tima na planeti koga nisu pobedile, Brazil. Ko ih poznaje, jasno mu je da uprkos porazima kompleks ne postoji, da su plave dame bile nekoliko puta blizu, da skoro uvek muče tim „karioka“, ali da su jednostavno znale da i one moraju pasti. Da li je to planirano baš za taj 17. juni, s obzirom da je to bila prva utakmica u najjačem sastavu ove sezone, posle napornog, ali izuzetno isplaniranog rada, teško je reći, tek desilo se to. I to posle vođstva Brazila od 2:0 u setovima, kada su mnogi predviđali još jedan poraz, koji opet ništa ne bi promenio u razmišljanjima Maje Ognjenović i njenog tima.

– Savršeno smo svesne snage Brazila, ali i činjenice da smo im godinama bile sve bliže i bliže. Nisu mogle „doveka“ da nas pobeđuju. Sa druge strane zna se da su nama ove godine najbitnije Olimpijske igre i da se celo leto samo za to pripremamo. Prvi vikend Gran prija je u Brazilu igrao sasvim drugi tim. Mi smo prvi put ove sezone u najjačem sastavu odigrale upravo mečeve u Makau. Pokazale smo najpre stabilnost i nepokolebljivost, jer su osvojile prva dva seta, a sve to nas nije poremetilo. A onda, kvalitet i sigurnost u naredna tri, gde smo dominirale. Suprotstavile smo im se na sve načine, tamo gde su one najjače, ali smo znale da iskoristimo i naše vrline. Ta pobeda nam nije ništa specijalno donela rezultatski, ali jeste psihološki, jer na Olimpijske igre idemo sa jedinim „skalpom“ koji do sada nismo imale. Stvarno je to bio lep dan u Makau koji nam je i pre toga bio u lepom sećanju – analizira pomenuti meč Maja Ognjenović.

Ustalasale su naše devojke odbojkašku javnost u Srbiji (bar onu koja na pravi način prati zbivanja u ovom sportu), primale čestitke iz svih krajeva sveta i odgovarale na poruke, a kada su legle i zaslape verovatno sa osmehom na licu, na drugom kraju sveta, u Kajiningradu, po sistemiu „gde ja stadoh ti produži“, svoj meč su počele njihove kolege. I oni protiv aktuelnog olimpijskog prvaka, selekcije Rusije, koja se sprema da u Rio de Ženeiru odbrani zvanje najboljeg.

Dešavalo se u prethodnim godinama Svetske lige da Rusi (i ne samo oni) jednostavno takmičenje počnu sa „nekom“ selekcijom, a da onda iz vikenda u vikend ona postaje sve jača i jača i da na finalni turnir odu sa najjačim timom i napadnu milion dolara. A Rusija ima toliko igra da i „neka“ reprezentacija uvek bude jaka. U ovom slučaju, igrali su oni najbolji, pred svojom publikom, a na suprotnoj strani su imali tim koji se nije kvalifikovao na Olimpijske igre. A na terenu je sve izgledalo obrnuto, jer Srbi su bili ti koji su dominirali, koji su domaćina terali da se znoji i više od planiranog, da ulaže ogromne napore ne bi li, pazi sad, osvojio bar set. I ništa im nije uspelo. Gorostasni Muzerski je ostajao je uvek negde na „pola puta“, nije mogao sa 217 santimetara blokom da „dohvati“ napade mnogo nižih momaka selektora Nikole Grbića. Iz minuta u minut, samopouzdanje je raslo, pa se posle jednog smeča Marka Ivovića iz „druge linije“, stekao utisak da bi mogao da preskoči pomenutog Rusa.

Radost u Rusiji
Branci i Stefi
Devojke sa Brazilom
navigate_before
navigate_next

– Ne može se sakriti radost i zadovoljstvo posle pobede nad olimpijskim šampionom, još na njihovom terenu. Zna se dobro koliko oni imaju kvalitetnih igrača, njihov rejting u svetu, broj osvojenih medalja… Na turniru u Berlinu, koji mi želimo da zaboravimo, na kome se nismo kvalifikovali za Olimpijske igre u Brazilu, oni su izdominirali. Eto koliko su se neke stvari, bar što se nas tiče, promenile u prethodnom periodu. – bila je ocena Marka Ivovića.

Nekako je onima koji vole ovaj sport, koji na bilo koji način poznaju ili samo bodre ove momke i devojke, bilo lepo kada su odlazili na počinak tog 17. maja ili par sati kasnije narednog dana. Jedna mala zemlja, ali svetska odbojkaška velesila, u istom danu je na dva kraja sveta savladala veliki Brazil i ogromnu Rusiju, važeće olimpijske pobednike. Malo li je…

Ono kad ti čestitaju olimpijski šampioni. Hej, čoveče…