Servis pripada kompleksu jedan, odnosno svim fazama igre koji počinju od servisa, a na to se kasnije nadograđuju blok i potom odbrana. To smo već napominjali da se odnosi na ekipu A, dok ekipa B svoje nadigravanje pčinje od prijema servisa, na šta se nadovezuju dizanje i napad. Servis u pravom smislu reči znači poslužiti nekoga, ali u savremenoj odbojci više nema „posluživanja, već probamo da napadamo servisom. Dobar i kvalitetan servis automatski kasnije obezbeđuje i dobar blok ili dobru odbranu i na kraju krajeva poen, bilo da se radi o direktnom poenu (iz bloka) ili kasnije (iz kontranapada). Vrste servisa koje ordiniraju u ovom trenutku su donji ili školski servis, potom flot sa zemlje, flot iz skoka i smeč servis. Na kraju ćemo navesti još neke, koji se mnogo manje, skoro uopšte ne upotrebljavaju u savremenoj odbojci.
Donji servis (fotografija broj 1) 
se izvodi tako što se lopta drži u slabijoj ruci, u ovoj prilici levoj. Sa desnom se radi najpre izmah, a onda zamahom ruke s stisnutom pesnicom, gde je palac u poziciji (preko kažiprsta) i tim ravnim delom se lopta i udara. Taj servis je dobar iz razloga što na taj način deca počinju da se igraju. Ali on je dobar i zbog činjenice da je nadogradja za kasnije učenje flot servisa, jer je sličan, centričan sudar i kod te vrste početnog udarca, bez obzira da li je to sa zemlje ili iz skoka. Naravno, samo se to izvodi otvorenom šakom, odnosno donjim delom dlana. Sila vektor prolazi kroz centar lopte. Donji servis se može izvesti iz mesta ili blagog kretanja, a to opet zavisi koliko dete ima snage i koliko jako i brzo može da udari loptu. Ukoliko ne može baš, onda se to radi iz zaleta, da napravi korak i iskoristi silu inercije u smislu daljeg odigravanja loptom.
Flot servis (fotografija broj 2) 
smo u našm prostorima zabeležili i zapamtili kao lelujavi servis, jer je to upravo udarac koji je nadograđen iz prethodnog, donjeg servisa. Postoji pravilo da se lopta podbaci onoliko koliko je igraču ili igračici dovoljno da ruha izmahne i zamahne da bi došlo do udarca. U „prevodu“ da ruka ode nazad i da se vrati i udari loptu. Verovatno je to negde oko pola metra, mada zavisi u dobrom delu i od brzine reakcije ruke u ramenom pojasu. Svako više podbacivanjke nije dobro jer će igrač imati problem kod izvođenja tehničkog elementa. Lopta neće moći da se udari precizno, tamo gde treba, već će u najčešćem broju slučajeva otići tamo gde ona želi. Kao i kod izvođenja školskog servisa, lopta se podbacuje slabijom rukom, u ovom slučaju levom, i leva noga je napred, u blagom iskoraku, težište tela je prebačno na zadnju, u ovom slučaju desnu nogu, da bi kod samog udarca po lopti, došlo do prebacivanja sa zadnje na prednju nogu i na taj način iskoristili i tu inerciju mase tela u smislu brzine lopte, jer ona i brzina odarca po lopti, određuje leljujanje. Prsti mogu da budu rašireni ili skupljeni, palac odbojen od šake ili skupljen, to je već stvar od igrača do igrača, nema neka zvanična terminologija. Bitno je da se lopta udara dlanom, odnosno kako ja to volim da kažem tamo gde seku linija uspeha i linija života. To je centar dlana i time treba udariti loptu. Inače, ova vrsta početnog udarca može d se radi iz mesta, ali i kroz kretanje, što je češće kod žena, gde se inercijom dobija na snazi udarca lopte..
Viši nivo prethodnog servisa je takozvani „džamp flot“ ili flot iz skoka (fotografija broj 3). 
Često ga zovu samo flot, što je terminološka zabluda. Sve je isto kao i kod prethodnog početnog udarca, samo se ne rervira iz mesta nego iz skoka i sa blagim zaletom koji se sastoji najčešće iz dva ili tri koraka. Kreće se sa desnom nogom napred, radi se leva – desna – leva i odradi se udarac. Podbacivanje može da bude i sa dve ruke i jednom, čak i istom kojom se udara, ali to su ređi slučajevi. Ovo je dobar servis jer je tačka odarca po lopti znatno viša nego kod običnog flota i na taj način se dobija malo vertikalniji udarac. To se naročito odnosi na žensku odbojku, jer visina igračica je oko 190 santimetara, kod vrhunskih ekipa, dok je kod muškaraca taj prosek oko 196. Nije značajna razlika, iako su muškarci jači, skočniji, ali žene imaju mrežu koja je niža 19 santimetara, skoro kao prečnik lopte. Zato muškarci primači mogu da imaju dosta problema sa servisom koje odbojkašice upućuju na ženskoj mreži. Imao sam takvih primera u praksi.
Smeč servis (fotografija broj 4) u muškoj odbojci i te kako ima prednosti, jer lopta dolazi ka primačima servisa ogromnom brzinom, čak i preko 120 kilometara na čas. Rekao sam prilikom objašnjavanja prijema servisa, da je dobar smeč servis ravan kvalitetnom napadu, jer se radi bez bloka razumljivo, a ima mnogo primera kod izrazito ubojitih servera, da jednostavno izvode taj udarac tako dobro i prave problem protivniku, sve dok ne pogreše. Recimo Kubanac sa italijanskim pasošem, Osmani Huantorena, prilikom smeč servisa doskoči na šesti ili čak peti metar što je stvarno značajno. Imali smo i u našoj reprezentaciji dosta dobrih servera, a jednog možemo da pomenemo, to je Goran Vujević koji je jedne godine bio najbolji server na Svetskom kupu u Japanu. Možda bi najispravnije bilo opisati smeč servis tako da je to ustvari smečovanje gde igrač sam sebi podbacuje loptu. 
Sve ostalo je isto. Možda je za sve ove servise zajednička jedna stvar, a to je da svi zavise najvećim delom od podbacivanja. Postoje igrači koji vrlo malo podbacuju loptu, praktično kao „drugi tempo“ pa je onda jako udare, a sa druge strane ima onih koji podbacuju visoko, urade kompletan zalet, pa udare kako treba. I tu bi najprirodnije bilo da se podbaci rukom kojom se urada, mada ima, doduše vrlo mali broj primera da se podbaci suprotnom, pa čak i sa dve ruke. Ovo poslednje nema rotaciju i igrač stvarno mora da ima dobru šaku da bi izveo kako treba. Recimo, pokojni Dejan Brđović je taj smeč servis sa podbacivanjem sa obe ruke radio sjajno, ali njegova šaka je bila takva da je mogao slobodno i u suprotnu stranu da zarotira loptu, odradio bi kako treba. Mislim da jedno 97 odsto igrača podbacuje i udara istom rukom, jer kada se izbaci lopta, ruka nastavlja kretnju u položaj za kasnije uradanje. Zalet bi školski trebalo da bude (kod desnorukih) takav da je desna noga napred, podbacivanje, zatim jedan korak i naskok, potom odskok i smeč servis, gde se teži da se doskoči u teren. Kada su žene u pitanju, mnogo je manje onih koji koriste smeč servis. Meni na pamet padaju jedino Anđelina Grun i Brankica Mihajlović, ali i kod onih malo koje ga praktikuju, negde oko 20. poena treneri često sami pokažu da nema više rizika, nego da mora da se napadne nekom sigurnijom opcijom flota. Nekada su oni muškarci koji ne serviraju smeč servis, trebalo u neku ruku da se stide, takva je bila „moda“, ali mislim da su igrači, i to prvenstveno naši, prvi počeli da taktiziraju, da, ako tako mogu da kažem „flotiraju“. Prosto bi tom vrstom servisa, još ako je kratak, „navukli“ protivnika da odigra tempo napad. Među prvima je to bio Vladimir Grbić, pa su se mnogi pitali zašto, kad se znalo da ima sjajan smeč servis. Odgovor je upravo tu dobijen. Jer, servis nije u službi jednog igrača, da bi on bio najbolji na svetu, već u službi tima, osnosno osvajanja poena.
Pored ovih servisa, za koje je zajedničko to što se u odnosu na teren stoji frontalno, postoje još dve vrste, ali oni nisu toliko zastupljene, gde se stoji bočno i to je karakteristično za Azijate. Postoje dve vrste, a to su „japanski“ i „estonski“. Kod prvog se lopta udara centrično, i to i dan danas sjajno izvodi Slavko Balandžić dok je kod drugog, udarac „od gore“, odnosno, odbojkaški da približimo, kao kod smeča koji smo nazvali „Francuz“.
Centričan sudar
Jasno se vidi gde se i na koji način udara lopta prilikom flot i smeč servisa. Na prvoj slici vetktor sile ide kroz centar lopte i zato je je to centričan sudar dlana i lopte gde, gde se lopta ne rotira i zbog gustine vazduha ona „zaleluja“. 
Kod smeč servisa, pomenuti vektor sile ide iznad težišta, pa zato dolazi do rotacije, a usled Magnusovog efekta dolazi do ranijeg propadanja lopte.
POŽELJNO JE DA SVAKI IGRAČ DOBRO UME DA IZVODI DVA SERVISA, FLOT SA ZEMLJE, IZ SKOKA ILI SMEČ SERVIS.
DOBAR SERVIS U ŽENSKOJ ODBOJCI JE 70 ODSTO USPEHA.
