Po prvi put u svojoj istoriji ženska reprezentacija Srbije igraće u finalu Svetskog prvenstva. Najbolje srpske odbojkašice
su posle četiri seta i velike borbe, uz nekoliko preokreta, savladale Holandiju i boriće se za naziv najbolje na planeti. Obezbeđena je srebrna meadlja, ali o njoj niko ne razmišlja, jer su devojke malo posle meča počele da razmišljaju o tome kako ih čeka još jedan, poslednji, najveći meč u karijerama. Za zlato. Rival Italija, opet, vreme subota, 12,40 po srpskom vremenu.
Ispostavilo se, kao što su mnogi milsili, da onaj meč pre nekoliko dana, ni izbliza nije pravi odnos snaga finalista prošlogodišnjeg prvenstva Evrope. Iako su plave dame igrale u grču, iako nisu pokazale ono što mogu, uspele su da savladaju protivnika koji je ipak zaslužio mesto među četiri najbolje na svetu. Maksimalno su naše devojke koristile greške “lala” u prvom periodu, pa su uprkos malom padu u igri, može se rći rutinski povele. A onda su u nastavku one bile te koje su vodile igru, imale do polovine drugog perioda prednost i u završnicu ušle sa četiri poena viška. Selekcija Holandije je onda, malo uz pomoć sreće, malo nesigurnosti srpskog tima, stigla do tri uzastopne set lopte. Tada se naša reprezentacija vratila u igru, napravila preokret da je ona bila na korak od dupliranja prednosti, ali ono što one nisu iskoristile, jesu rivalke iz četvrtog puta. 
Odluka je definitivno pala u trećem setu, ustvari posle tog seta i dešavanjima u njemu, moglo se naslutiti bar nešto. Na 9:5 za Holandiju, bilo je jako teško vratiti se u meč. Selektor Zoran Terzić, smiren kao i obično, delio je savete Maji, Bianki, Brankici, Tijani, Stefani, Silviji i Mileni, tražio da se vrati koncentracija i – sve se okrenulo. Naš tim je počeo da dominira. Ogroman posao u fazi prijema servisa opet je ponela Buša, i sjajno je obavila posao. Tandem “bombardera” Mihajlović – Bošković, još jednom je rešetao sa svih strana i iz svih pozicija, prva 22 puta, druga 30, a par”tornjeva” Rašić – Veljković blokirao je maestralno, a onako “usput” bio dosta aktivan i u napadu. Sa par bravura Silvija Popović je podsetila na najbolje dane, Maja Ognjenović mučila holandski tim na sve moguće (i nemoguće) načine.
Stekao se utisak da su o svemu na ovom susretu odlučivale upravo poemnute devojke, kada su bile maksimalno koncentrisane, drame nije bilo, a kada bi počele da greše, ona bi se stvarala. Na kraju su ipak bile prave, najbolje u najpotrebnijim mopmentima, pa je nastalo veliko slavnje pošto je lopta koju je uputila Brankica Mihajlović dodirnula tlo holansdkog dela terena.
– Velika stvar, velika zahvalnost i čestitke stručnom štabu i svim devojkama. Držale smo se zajendo od početka, nije bilo lako, ali smo sve završile u svoju korist. Srećni jesmo, ali ono pravo tek sledi. Daćemo sve od sebe da na kraju budemo zadovoljne – rekla je “ubojita levica” srpskog tima Tijana Boškovic.
Da bi se primilo čak 72 servisa, mora se imati koncentracija, hrabrost, želja, spremnost na grešku, ali i podrška saigračica. Sve to je imala Bianka Buša, koja se ustatila u startnoj postavi i na kraju zasluženo primala čestitke.
– Mnogo smo srećne, šta drugo. Bilo je teško jer je Holandija igrala sjajno, ali smo imale pravi odgovor na njihovu igru. Sada nam sledi samo što bolje da se odmorimo, jer nas očekuje finale, nadm se da će sve biti kao i posle ove utakmice.
Selektor Zoran Terzić je po ko zna koji put napravio formulu koja se pokazala kao dobitna kombinacija. Po njemu, a i mnogim drugima ovo je ipak najveće odbojkaško takmičenje koje svet ima.
– I mi smo u finalu. Zaista je teško naći reči, jer smo u situaciji da se borimo za zlato.igrali smo stegnuto i zato neke stvari, pre svega servis, nismo odradili na najbolji način. Holandija je dobro igrala, ali mi imamo bolji tim, devojke duže igraju zajedno i iza sebe imaju dosta ovakvih mečeva. To je i presudilo, mirnoća, odgovornost, hrabrost. Finale, najjača, najteža, ali opet i najlakša utakmica. Nema kalkulacija, nema razmišljanja ni o čemu drugom. Do poslednjeg atoma, pre svega glavom, a onda i telom, punom snagom. Pa ko zna, možda se popnemo i na tron.
Kao “juče” da je bio onaj meč sa Dominikanom, na startu Svetskog prvenstva. Kako je ko igrao, toliko je i ostajao u Japanu. A naše devojke još igraju, još jedan korak do zvezda.
Zdravo Sinisa, i bravo za odlicne clanke, tj izvestaje sa svetakog prvenstva. I naravno, hvala ti sto si mi otkrio sajt, kada smo se upoznali u Hamamacu-u. Videmo se na sajmu knjiga, svako dobro. Moje Devojke dolaze sutra, tj danas u Japanu, da navijaju za nase Lavice! Forza Srbija!!!!