Aktuelnosti Treneri

TRENERI OSVAJAČA KUPA: TROFEJ KOJI SE NAJDUŽE PAMTI

dav

Dosta trenerskih promena sa jedne, a opet i činjenica da se u poslednje vreme u često slučajeva ne ostaje pored klupe jednog tima mnogo vremena, uslovilo je da sva četiri trenera ekipa koje su igrale finale Kupa Srbije za sezonu 2018./2019. nemaju ni jedan “samostalni” trofej. Zato se pre prve lopte znalo da će ovogodišnji trofeji za nekog imati poseban značaj. Na kraju su se radovali Tomislav Kukanjac i Mirjana Musulin, a tugovali Dejan Matić i Aleksandar Vladisavljev, koji ni u svom trećem finalu sa mladim timom crveno – belih dama, nije uspeo da se domogne pehara.

Interesantno je reći i da troje prvoimenovanih, ukiupno u ovoj sezoni, jedva da imaju četiri meseca rada sa svojim timovima. Ali, ZAJEDNO. Pobednici su slavili, zasluženo, i ovo su dani u kojima primaju čestitke i tapšanja po ramenu u znak priznanja za urađeno u Lajkovcu.

 

MIRJANA MUSULIN

Put kojim bih uvek išla

Slučaj je hteo da Mirjana Musulin svoj debitantski trofej osvoji protiv kluba iu kom je sazrela kao trener, Crvene zvezde, a u momentu kada je Železničar igrao u promenljivoj formi i kada je, po mnogima, njihova jedina prednost bila domaći teren i publika u Lajkovcu. Ispostavilo se da nije tako, a ona kao mlad trener, ali koji ima prilično iskustva i nije “od juče”, iskoristila je sve ono što je njen tim u datom momentu mogao kako bi odbranio pehar osvojen premijerno 12 meseci kasnije. Za samu Mirjanu Musulin, ovaj trofej ima posebno značenje.

– Baš tako, prvi osvojen trofej kao prvi trener, nešto je što ću pamtiti svakako do kraja žiovota. Bio je nezgodan trenutak kada sam preuzela tim, na polusezoni, a s obzirom da sam prošle sezone nekako u isto vreme prekinula saradnju sa Crvenom zvezdom, osećala sam se skoro pa kao da sam nastavila započeti posao. Naravno sa drugom ekipom. Sa druge strane, trebalo mi je malo vremena da upoznam mentalitet devojaka, da nađem najbolju postavu na terenu u datom momentu. Imali smo par kikseva u Super ligi, tako da je ovo za sve nas bila specifična situacija. Zato je i osvojen trofej možda i vredniji.

Da li je činjenica da je Crvena zvezda rival u finalu, bila i neki lični motiv?

– Ne. Vreme provedeno na Marakani je za mene arhivirano. Da sam se vodila tim emocijama možda ne bi bilo dobro po tim. Ovako, imala sam motiv da osvojim pehar sa ekipom koja je pravljena upravo za to, za trofeje. I drago mi je da smo uspele.

Mira i ZeleznicarŽensko finale je bilo daleko uzbudljivije i neizvesnije od muškog. Železničar jeste trijumfovao maksimalnim rezultatom, ali moglo je da krene i u nekom drugom smeru. Da li je postojao i “plan B”?

– Imamo veliki broj kvalitetnih igračica koje u svakom momentu mogu da uđu u igru i donesu neke promene na bolje. Imala sam rezervne vatrijante da ukoliko nešto ne krene kako treba… Počeli smo stegnuto, imali smo određenih kriza tokom utakmice, ali smo sve prebrodili. Dobro smo servirali i tu se Crvena zvezda nije najbolje snašla. Mi jesmo i pritom smo iskoristili sve prilike koje su nam se ukazale da bi pobedili. Išli smo pravim putem, onim kojim bih logično, uvek išla. Dolazi plej – of…

Da li je tokom samog meča bilo razloga za zabrinutost?

– Ne bih tako nazvala, ali više kao mala strepnja da posle dva osvojena seta, u trećem ne dođe do nekog pada u igri. Dešavalo nam se to ranije, desilo se i ovog puta, ali smo uspeli vrlo brzo da se vratimo na put koji nas je doveo do trijumfa.

Da li su devojke za prikazanu igru i osvojeni trofej od trenera dobile neku nagradu i koju?

– Dan i po slobodno. U ovom trenutku, mislim da ništa bolje nije ni moguće, a shodno naporima koje su imale, ne verujem da bi im nešto više bilo i potrebno. Šalu na stranu, nastavlja se mini liga, treba se vratiti u stari ritam, čekaju nas za početak Spartak i TENT… Nadam se da ćemo imati još razloga za slavlje, na kraju sezone.

 

 

TOMISLAV KUKANJAC

Nije bilo načina da izgubimo

Mnogo godina u crveno – belom stručnom štabu i poznavanje igrača “u dušu” u mnogome je doprinelo da Tomislav Kukanjac nema većih problema prilikom preuzimanja prve ekipe samo desetak dana pre, po nekim mišljenjima i, najbitnije utakmice u sezoni. Posle tačno deset trofeja koje je osvojio sa svojim “šefovima”, ovo je bio premijerni gde je on sam bio u glavnoj ulozi.

– Lepo je osvojiti trofej, uspeli smo i sada smo srećni. Meni lično znači i zbog toga što sam opravdao poverenje ljudi koji su mi ukazali šansu, poverili zadatak da vodim tim koji uvek juri trofeje.

Posle osvojenog trofeja, koliko će, svima u muškoj “vertikali”, biti lakše za rad u nastavku sezone koja ulazi u završnu fazu?

– U svakom slučaju će biti, mislim da ćemo sa drugačijim razmišljanjem u plej – of. Svesni smo da nas u polufinali, kako sada stvari stoje protiv Spartaka, a verujemo i finalu gde će skoro sigurno igrati Vojvodina, očekuju teške utakmice, ali i da smo sada puni samopouzdanja. A tim iz Novog Sada smo pobedili u tri od četiri meča do sada, tako da imamo pravo da se nadamo da ovo nije jedini trofej osvojen ove sezone, iako su oni i dalje najveći favoriti. Ponavljam, biće nam lakše za rad, skinuli smo uspešno veliki teret koji smo imali na plećima i sada rasterećeni jurimo napred.

Toma i ZvezdaOd Radničkog se možda više očekivalo. Sa jedne strane, igrali su slabije, a sa druge opet važi ono pravilo da jedan tim igra onoliko koliko mu drugi dozvoli…

– Iskoristili smo sva iskustva i sve podatke koje smo imali o Radničkom do sada. Analizirali smo mnoge utakmice, odgledali mnogo snimaka, situacija, kako nas ne bi iznenadili nečim. I nisu, jer smo sve ono što smo planirali, na kraju i ostvarili. Znali smo da igraju sa dosta igrača, sa dva dizača, dva korektora, četiri primača servisa, tri srednja blokera, i sve smo analizirali. Takođe smo znali da ukoliko napadnemo “flot” servisom Nemanju Stevanovića, ne može da se “razmahne” u napadu. Poklopile su nam se i “rotacije”, imali smo raspored njihovih igrača kada smo servirali smeč servis takođe onakav kakav smo hteli. “Pročitali” smo navike oba dizača Radničkog. Sve to smo uradili, a sa druge strane mi odigrali odlično u napadu. Moram da istaknem odličnu realizaciju u situacijama kada nismo imali idealan prijem i kada su napadači dobijali lopte “iz dubine” koje su sjajno rešavali. Nije bilo načina da nas iznenade i da izgubimo.

Treneri obično čekaju da padne poslednja lopta, nikad ne slave pobedu unapred. Da li je postojao momenat kada je kroz glavu prošlo ono “Gotovo je, pobedićemo, uzimamo Kup”?

– Kada smo u završnici trećeg seta u par navrata osvojili po par poena. Mislim da je bilo 22:19 za nas kada mi je tako nešto palo na pamet, da je sve gotovo i da sigurno koračamo ka trofeju. Znam da se to u principu ne radi, ali verovao sam u svoj tim koji je igrao jako dobro i nisam video način kako bi mogli da prokockamo veliku prednost. Ponavljam, ovo nije kraj naših ambicija, igraće se za još jedan pehar.