13. 8. 2026.
U stilu velikih filmskih i književnih ostvarenja na primer Hari Poter i kamen mudrosti ili Indijana Džons i ukleti hram, kada bi neko jednog dana slučajno hteo da napravi nešto slično vezano za jednu mladu odbojkašicu, onda bi ime tog dela najverovatnije bilo – Anja Zubić i put uspeha. Ova devojka je sasvim sigurno obeležila leto 2026. svojim pojavljivanjem i igrama za reprezentaciju Srbije u kojoj je debitovala u seniorskoj konkurenciji. I to ne samo debitovala, nego i ostavila takav trag da o njoj pričaju mnogi selektori, da je u svim beležnicama i dobro proučena od strane skauta širom sveta, posebno onih koji su učestvovali u Ligi nacija.
Ne baš uobičajenom putanjom, Anja Zubić je sasvim sigurno jedan od pravih primera kako treba da razmišljaju mladi igrači u današnje vreme, naročito oni koji imaju perspektivu. U samo par meseci postala je jedan od sigurnih članova seniorske reprezentacije Srbije, a po svojoj prilici to neće biti samo trenutno, već je ova devojka kojoj su tek 22 leta, definitivno budućnost srpske odbojke. Da ti je neko prošle godine rekao da ćeš leto provesti u društvu u kom ga provodiš, sa takvim ljudima i igračicama oko sebe i preko puta sebe, da li bi mu poverovala?
-Sa ove tačke gledišta sigurno ne bih. Ali sam se nadala da će jednog dana doći trenutak u mojoj karijeri kada će se trud i rad isplatiti. Moje je bilo da vredno treniram i da čekam priliku i ona je stigla. Jako sam srećna zbog toga i uživam u svakom trenutku u društvu u kojem sam.
Nedavno je proglašena za jednog od četiri igrača u Ligi nacija o kojima se pred početak takmičenja nije znalo skoro ništa, a po njegovom završetku nije bilo onoga ko nije čuo za njih svrstavši ih u kategoriju onih koji su u tih nekoliko nedelja najviše napredovali…
-Naravno da takvo priznanje izuzetno prija i što je došlo ljudi koji se u odbojku razumeju i koji su prepoznali trud i rad. To je bilo moje prvo veliko takmičenje i početak moje reprezentativne karijere. Nadam se da će biti još toga.
Ko zna kako bi se odvijala karijera Anje Zubić da je ostala u Partizanu. Sigurno je da bi dobili priliku da radi “šta hoće”, možda bi već bila u nekom (ko zna kom) inostranom klubu, igrala za “neke pare… Ali je krenula totalno drugim putem i prešla je, na veliko iznenađenje mnogih, u – Omladinac iz Novih Banovaca, filijalu Jedinstva iz Stare Pazove.
-Možda je to tada izgledalo čudno, ali mislim da je to bio presudan momenat u mojoj karijeri. Tražila sam, i čekala, pravu priliku u Partizanu, a dobila sam je u Omladincu. Radila sam svakodnevno, uz pomoć trenera koji su imali i vremena i strpljenja za mene. I hvala im na tome. Posle sam sve to nastavila u deru Jedinstva. Mislim da je strpljenje jedna od bitnih odlika sportista. Ja sam bila to, nisam nigde žurila i čekala sam pravi trenutak znajući da će doći. I došao je.
Sportisti obično ne vole da budu rezerve. Međutim, Anja Zubić je alternativa najboljoj igračici sveta – Tijane Bošković…
-Dobro se zna šta je napravila u dosadašnjoj karijeri. Imati je pored sebe je velika privilegija, deliti teren sa njom, učiti od nje na terenu, ali i van njega. Kad si rezerva nekom ko je najbolji na svetu, tu nema mnogo prigovora, samo gledaš, radiš, upijaš…
Koliko su te dobre igre ovog leta promenile u bilo kom smislu?
-Ni najmanje, sa dve noge čvrsto stojim na zemlji zahvalna za sve ono što mi se dešava. Pored sebe imam saigračice gde na svakom treningu moram da budem maksimalno fokusirana, i da ne kažem bolja nego na prethodnom, da bih opstala. I to mi jako prija.
Bliži se Evropsko prvenstvo takmičenje na kome selekcija Srbije ide u napad na jednu od medalja…
-Nemam tremu, taman posla. Od malena sam želela da predstavljam Srbiju i daću najbolje od sebe u svakom momentu kada nosim reprezentativni dres.
Da li ti se desi da se probudiš i da ti prva reakcija bude osmeh zadovoljstva prilikom pomisli da si u društvu sa Tijanom Bošković, Majom Ognjenović, Majom Aleksić, Minom Popović, Aleksandrom Jegdić, Zoranom Terzićem…
-Skoro svaki dan mi se to dešava, jednostavno živim svoj san. Snovi se ostvaruju samo treba biti vredan i uporan. Nadam se da su da ću dosanjati još mnoge.
Ono što je sigurno Anja Zubić je izabrala put kojim se retko ide i za koji bi se malo ko odlučio. Ali sa druge strane taj put je bio više nego pravi i ispravan. Jer ostvarenje njenih dosadašnjih snova to potvrđuje. Anja Zubić i put uspeha…
Tijana jedna u milion
Ukoliko sve bude kako treba, u nekoj možda i skorijoj budućnosti, Anja Zubić bi trebalo, kada se Tijana Bošković oprosti od nacionalnog dresa, da je nasledi na toj poziciji
-Tijanu ne može niko da nasledi, jer ona je jedan u milion. Mogu da se trudim i da igram najbolje što mogu. I ne plašim se, jer i je to privilegija.
Tandem sjajnih trenera
Mnoge igračice bi dale sve što mogu da ih treniraju dva takva stručnjaka kao što su Jovo Caković i Zoran Terzić.
-Izuzetno sam srećna što mogu da radim sa njima. Traju godinama i to na vrhunskom nivou. Ono što ih odlikuje disciplina i naporan rad. Zbog Jova Cakovića sam se opredelila za razvojni put kakav bi malo ko pristao da mu bude, a o Zoranu Terziću ne treba trošiti reči, dovoljno je samo prebrojati trofeje koje je osvajao sa timovima koje je vodio
I dogodine u Pazovi
Posle igara u Ligi nacija na adresu Anje Zubić sasvim sigurno je stiglo mnogo ponuda od inostranih klubova, koji bi voleli da imaju takvog igrača u svojim redovima. Ali…
-Ostajem u Staroj Pazovi i igraću Super ligu Srbije. Imam ugovor sa Jedinstvom još jednu godinu. Ne žurim nigde, znam da ću, ako sve bude kako treba, možda već naredne godine naplatiti sve odlaskom u inostranstvo. Sa druge strane i dužna sam Jedinstvu zbog svega onoga što su učinili za mene.
