4. 1. 2025.
Povratkom Zorana Terzića na čelo ženske seniorske reprezenzacije, naglo su, i to sa razlogom, podignuti kriterijumi, koji su u posldnje dve godine bili neočekivano loši. Tim će doživeti neke promene, jer je Maja Ognjenović rekla da se oprostila od dresa sa državnom zastavom. Da li će i ko krenuti „za njom“ još se ne zna, ali nekako je pozicija dizača najbitnija, jer neko ko bude organizovao igru mora da spoji neke stare i nove igračice, a svi žele rezultate. Nekako je logično da prvo na pamet pada Bojana Drča, kao neko ko je dugogodišnji član najbolje selekcije sveta i najbolji organizator igre na poslednjem Svetskom šampionatu, gde je sa svojim saigračicama osvojila zlato. Nije se izjašnjavala po tom pitanju do sada, a prvih dana 2025. godine kaže sledeće:
-Razmislila sam. Selektor Terzić je nedavno rekao da tek treba da priča sa svima i čekam da se čujemo. Reći ću mu moje mišljenje, pa ćemo da vidimo.
Upravo je sa Zoranom Terzićem na čelu reprezentacije doživela svoje najveće odbojkaške uspehe. Svetsko, dva evropska šampionata, olimpijsko srebro i bronza, Gran pri odličja, mnogo medalja različitog sjaja. I ličnih priznanja je bilo dosta.
-Mislim da je Odbojkaški savez Srbije napravio sjajan potez i drago mi je zbog toga. Ovom timu je potreban autoritet, kako na terenu, tako i van njega. Povratak Zorana Terzića je velika stvar za srpsku odbojku.
Nekada su sarađivali u Omsku i Voleru, a kada je „novije vreme” u pitanju, njih dvoje su se za malo „promašili u Fenerbahčeu, jer kada je Zoran Terzić odlazio, Bojana Drča je stigla. I nastavila sa trofejima.
-Ove godine branimo „duplu krunu“ onu koje smo već odbranili prošle godine, onu Terzinu, a napadamo i Ligu šampiona. Imamao dobar tim, sjajno funkcionišemo i dobri rezultati nisu nikakva slučajnost.
Sa Bojanom Drčom, Melisom Vargas, Anom Kristinom Souzom, Magdalenom Stisjak, Edom Erdem, Elicom Vasilevom – Atanasijević, „Fener“ je izuzetno jak. A kada se, kako stvari stoje, vrati i Arina Fedorovcova, biće to pravi „drim tim“. Kako jedan dizač rešava „problem“ kada treba da uposli neku od „zveri“ koje ima u svom timu?
-Zanimljivo pitanje… Mi jesmo napadačka ekipa, ali moj stil igre je uvek bio da svaka dobije dovoljan broj lopti. Ali, sa druge strane, mi smo tim, postoje nekad igrači koji su raspoloženiji za igru, i niko se nikada nije ljutio da je možda trebalo da dobije više.
Kao juče da je bilo kada je Bojana, tada Živković počela da igra odbojku i od starta skreće pažnju na sebe. Sada je u dobu kada joj nekad padne na pamet i da treba jednom reći da je dosta.
-Svesna sam svojih godina, ali se ne opterećujem time. Nikada, ali nikada nisam radila nešto, a da mi to ne predstavlja zadovoljstvo. Nikad se ne zna kada ću reći – Gotovo je. Moji ugovori su na godinu dana, jer nikad ne znam da li će i kada doći momenat kada me neće nositi isti žar. Nisam od onih koji će igrati samo za pare, a da ne obraćam na svoje igre. To nisam nikada radila.
A kada dođe taj dan, šta će biti sledeći posao…
-Volela bih da ostanem u odbojci, jer tu najviše znam. Možda rad sa nekom mlađom populacijom.
Ali (mnogo) pre toga, najpre razgovor sa Zoranom Terzićem, za dobro srpske odbojke.
Sa Đovanijem na zdravo – zdravo
Poznato je da se sada, srećom, bivši selektor Đovani Gvideti u nekoliko navrata ogrešio o Bojanu Drču. Neko bi reagovao mnogo burnije, ali ne i ona. Mada dan danas kad se sretnu…
-Zdravo – zdravo… I to je to.
Pariz – da što pre zaboravim
Bolna tačka svih plavih devojaka je svakako olimpijski turnir. Dali se setiš nekad Pariza?
-Setim se, šta ću, moram, ali se uvek trudim da ga što pre zaboravim. Najžalije mi je što nije ispalo kako treba. A moglo je mnogo bolje.
