22. 9. 2026.
Posle eliminacije, da baš eliminacije, jer to nije bio običan poraz, već neuspeh koji se nije dogodio više od tri decenije, muške reprezentacije Srbije sa Evropskog šampionata, mnogo toga ostalo je nejasno i postoje brojna pitanja na koje bi rumunski trener koji je bio pored klupe srpske selekcije, George Kretu, trebalo da odgovori. Poraz od Slovenije bio je bolan i zbog odlaska kući, i zbog 14 poena u prvom, i samo 13 poena osvojenih u u drugom setu, ali i kao (u negativnom smislu rečeno), “šlag na torti”, koju je pomenuti “umesio” kroz pet kola grupne faze.
Podsećanja radi, počelo je pobedom nad Estonijom (u četiri seta od kojih su dva dobijena na razliku, a jedan rezultatom 25:22), nastavilo se katastrofalnim izdanjem protiv Finske, potom su usledila dva preokreta posle 0:2, protiv Holandije (gde je sreća pa niko nije sedeo u prvom redu partera, jer bi bio poraz “sa nulom”) i Danske (koja je takođe imala meč loptu), a onda je srpski tim bio topovska hrana Belgiji, koja je triumfovala maksimalnim rezultatom. I kada se podvukla crta posle prvog “prolaznog vremena”, za pohvalu nije bilo ništa. Videlo se da rumunski trener pored klupe reprezentacije Srbije ne da je ispustio konce, već ih nije prethodno sve ni uhvatio. A onda je došao debakl koga će se svi sećati, ali ga zbog nacionalnog blama neće prepričavati previše.
Možda su neki očekivali da kao nekadašnji selektor Slovenije gore pominjani ima nekog “keca u rukavu”, da će znati nešto o Slovencima što drugi ne znaju i to iskoristiti da se napravi veliko iznenađenje. Da, srpska odbojka je došla u situaciju da je pobeda nad Slovenijom veliko iznenađenje (a da joj Belgijanci i Finci uveliko uzimaju meru). Umesto kec u rukavu bio je kec kao kuća. Ispostavilo se da George Kretu nije takav kapacitet, mada je, skoro slično Đovaniju Gvidetiju pre tri godine, opravdano doveden na selektorsku poziciju kao, u tom momentu, najbolji slobodan trener na svetu. Ili jedan od… U jednoj sekvenci legendarne serije Kamiondžije”, došavši kući, pošto je ponavljao razred, Čkalja (u ulozi Jarić T. Živadina) je rekao:
– Položio četvrti, peti, šesti i sedmi, a u osmom – katastrofa. Sve mi se pobrkalo, i kamilice i kantakuzen i leptir kupusar… Prošao sam samo iz crtanja, pevanja i vladanja.
Šta je za prethodne dve godine “položio” ovaj drugi, moglo bi da se nabroj na dva, možda tri, prsta jedne ruke. Na prvom prstu bila bi pobeda nad Brazilom na Svetskom prvenstvu, na drugom prvi vikend Lige nacija 2026. Ono “možda tri” moglo bi da se odnosi na to što je, istini za volju, priliku pružio nekim mladim igračima, ali sa druge strane nije imao koga drugog da ubaci. Njemu se više nego Čkalji pobrkalo, jer je najpre ponavljao iz jedne od najbitnijih odbojkaških oblasti, a to je tempiranje forme. Zna se da je prvi meč eliminacione faze najbitniji na svakom takmičenju, a upravo on je bio najgore izdanje plavih na Evropskom šampionatu. Ako se sagleda iz drugog ugla, forma nije promašena, jer forma nije ni postojala, što svedoče pet prethodnih utakmica.
Tvrdoglavost rumunskog trenera pored klupe srpske reprezentacije koštala je samo njegove igrače i ljude koji su bili uz njih. On se posle debakla sa Slovenijom (kao i mnogo puta ranije) nije previše uzbuđivao i činilo se kao da je u neku ruku i zadovoljan svojim generalnim učinkom. Njegovi treninzi bili su zatvoreni za javnost, a ni dan danas niko ne zna koji je razlog. Nisu mogli da prisustvuju ni čelnici trenerske organizacije, da li da ne bi naučili nešto novo ili – ono suprotno. U prvo vreme, prošle godine, loše rezultate pravdao je time što recimo ne igraju Kujundžić i Perić koji su bili rekonvalescenti, posle povreda. Kada su se oporavili ove godine, i bili spremni za prvenstvo Starog kontinenta, na istom su odigrali tek nekoliko setova, Perić čak u ulozi korektora, pored dvojice koji su na prethodna dva meča osvojili 38, odnosno 32 poena. Prošle godine se “kleo” recimo u mladog Brborića, a ove godine je isti taj igrač bio rezerva u mediteranskoj selekciji. U početku rezervisan, vremenom je počeo da “izvoljeva”, neki kažu do te mere da je rekao igračima da narednog leta u reprezentaciji neće biti onih koji igraju u Super ligi Srbije, pa su mnogi brže bolje otrčali “preko” u klubove sumnjivih kvaliteta. A upravo je Super liga Srbije iznedrila veliki broj momaka koji su prethodne dve godine nosili dres reprezentacije. To će se tek proveriti. Da li su igrači išli da dopune ishranu ili im je bilo dovoljno ono što im je George Kretu govorio da smeju da jedu, vreme će dati odgovor, kao i na prethodno pitanje.
Počele su i da se zbijaju šale na račun pomenutog pa je neko govorio “da je dobar ne bi ga se Slovenci tek tako rešili” još posle bronzane medalje na prošlom Evropskom prvenstvu i da im je on bio jedan od aduta u, za srpsku selekciju poslednjem meču na Evropskom prvenstvu 2026. Među reprezentacijama koje će igrati u četvrtfinalu nalize se i “njegova” Rumunija, što su mnogi prokomentarisali sa “pa kad su tranera uvalili nama”. Ali kome je do šale…
Sreća pa su posle “slučaja Gvideti”, čelnici odbojkaškog saveza Srbije postali oprezni, pa je dogovor o saradnji sa rumunskim trenerom koji je u prethodne dve godine bio pored klupe reprezentacije Srbije, potpisan “2+2”, odnosno da se posle dve godine sedne za sto i vidi urađeno. A učinak je sledeći:
Liga nacija 2025. – 16. mesto (18 učesnika)
Liga nacija 2026. – 12. mesto
Svetsko prvenstvo 2025. – osmina finala
Evropsko prvenstvo 2026. – osmina finala
Trenutni plasman na FIVB rang listi – 18.
Čkalja, koji je položio crtanje, pevanje i vladanje, za mnogo bolje rezultate je – ipak ponavljao…
