Posle Belgije, najbolji srpski odbojkaši su u arhivu stavili i selekciju Ukrajine. Nezgodan rivaal, dobro znan sa prošlog EP, ali koji je savladao momke Slobodana Kovača pre samo nekoliko dana na turniru koji su organizovali, ostali su na nuli. Jeste da su dva seta bila poprilično izjednačena, odnosno da je „jedna lopta“ odlučivala, da ni treći nije bio baš previše ubedljiv, ali ako se za neki meč može reći ona izreka „igraš koliko ti treba da pobediš“, onda je to upravo ovaj. Upisana su tri boda, tim se još više i uigrao i razigrao, pa treba očekivati da još bolje lice pokažu u već u narednoj utakmici, protiv domaćina Poljske (subota 20,30 časova).
Ukrajinci jesu mlad i perspektivan tim, verovatno su se nadali da mogu da naprave iznenađenje u Krakovu, ali to će se možda dogoditi u nekom drugom meču. Imali su svojih blistavih momenata, ali najviše zahvaljujući nepažnji, greškama, ali i opuštenosti srpskog tima u nekim trenucima. Kada je bilo najpotrebnije, plavi bi dodali gas, sa par ne beš često viđenih poteza bi ostavili Ukrajince u čudu, a rezultat bi bio sve sigurniji. Jednostavno im se tako moglo. Ono što raduje jeste svakako pun povratak na teren Aleksandra Atanasijevića, koji polako ulazi u prepoznatljivu formu posle povrede. I učinak ostalih je bio prilično dobar, uz opet sličnu napomenu kao i posle premijere – mogu i sigurno će igrati još daleko bolje.
