21. 3. 2026.
Ne kaže za džabe naš narod da, ko čeka – dočeka. Kada je možda mogla, još pre nekoliko godina da ode u neki od inostranih klubova, Rada Perović je stropljivo čekala pravu priliku. U tom “čekanju” je doživela tešku povredu, koju je srećom brzo zaboravila. A onda shodno još jednoj srpskoj mudrosto da, posle kiše dolazi sunce”, sve je krenulo nekako svojim pravim tokom. Najpre, ni manje ni više Italija, pa sada, ni više ni manje, Rusija. A između toga – reprezentacija.
Kako ocenjuješ dosadašnju sezonu u ruskoj ligi i koliko se ona razlikuje od Italijanske?
-Svakako da je Italijanska liga, sigurna sam, najbolja na svetu, a ruska je odmah iza nje. Pre svega u Rusiji su dozvoljena samo dva stranca po ekipi, što je svakako drugacije od Italije i Turske. Sa jedne strane to omogucava domacim igracicama da se dokazuju, a iz ugla stranog igrača jako je teško doći. Liga je uzbudljiva, vrlo često sa neizvesnim utakmicama, sa sjajnim ekipama, jos boljim uslovima za rad, gde svaka ekipa ima svoj trenazni centar. Teža je od drugih liga, jer je Rusija prevelika, putovanja su duga i naporna, uglavnom preko 10 sati.
Kako gledaš na to da u svoje prve dve inostrane sezone igraš u najjačim ligama sveta?
– Volim da kažem da mi je “upala sekira u med”, kada sam kao jedan od mlađih dizača otisla u Italijansku ligu i to na mesto prvog dizača ekipe Valefolja. Ali i da napomenem da sam odbila sigurno sedam ili osam klubova pre nego što sam dobila ugovor iz Italije! Bila sam strpljiva i čekala pravi momenat. Stigla sam kasnije, bio je to kraj septembra i to nekih samo dve nedelje pred početak prvenstva. Ubrzo zatim, negde već u februaru 2025. imala sam ugovor iz Rusije, i takođe se nisam dugo razmišljala. Nisam mogla da zamislim ovakav put, ali sam prezahvalna na svemu što mi se dešava i što ce se, Bože zdravlja, tek dešavati.
Da li si, po tvom mišljenju, i koliko napredovala, jer svi hvale tvoje igre ?
– Dizači su, što se kaže, svakako kao vino, što je starije to je bolji! Ali mislim da sam, uprjos igranju u Italiji i Rusiji, najvise napredovala prošlog leta kod Terze, pa sam samo nastavila u istom ritmu u klubu. Svestrana sam, rizikujem, imam hrabrosti da uradim neke stvari bolje od drugih, dosta napadam, sto je retkost za dizače, pogotovo ovde u Rusiji. Takođe, moram da napomenem da Ruski dizači nisu igrali u drugim državama, tako da je možda i to moja prednost, što imam vise iskustva u različitim ligama i nacionalnim takmičenjima.
Sa kolikim nestrpljenjem iscekujes pocetak priprema reprezentacije?
– Iskreno, u kontaktu sa par devojaka, moram da kažem da smo mozda nestrjive kao nikad do sada i jedva čekamo naredne pripreme. Sve smo željne pobeda i igranja za svoju zemlju, ali nekako Osećam da će energija koja je bila sjajna i prošlog leta ovog leta biti još bolja.
Da li si pričala sa selektorom, šta on kaze o svemu tome i koliko je zadovoljan tvojim igrama u Rusiji?
– Razgovarali smo više puta, jer smo ove godine odigrali već četiri utakmice. Uvek je lepo videti se i popricati sa nekim ko je iz Srbije, a pogotovo ako je to selektor. Da neki savet, ili krituku na čemu moram da nastavim da radim. E sad, da li je zadovoljan to treba pitati njga, jer Terza je retko kad zadovoljan. Ali to je i čar svega, jer znam da uvek očekuje više od mene, odnosno od svih svojih igraca.
Koliko si zaista napredovala kod njega prošle godine tokom leta i koliko misliš da tek možes da napreduješ?
– Napredujem, uz Terzu najviše. U pocetku nisam bila svesna koliko sam zapravo postala bolji igrač u reprezentaciji, ali kako su treninzi i utakmice odmicali, sve više i više sam shvatala koliko je to što mi on govori u stvari ispravno i počela sam to da primenjujem u svojoj igri. Manje – više, gledano tehnički, uvek sam imala tehniku koja moze da isprati moj mozak i razmišljanje u igri. Terza mi je zapravo pokazao na koji način i kako mogu da koristim svoju poziciju, da gledam na igru iz drugog ugla, naučila sam sta znači biti “mozak ekipe”, čitala sam izmeđuu redova, upijala, pokušavala, grešila, bila uspešna i na kraju shvatila koji je moj zadatak u ekipi. Znala sam i ranije sve to naravno, ali on me je naučio kako mogu to i da kontrolišem.
Iz mnogih uglova može se zaključiti da je Rada Perović u poslednjih par godina sazrela na mnogim poljima i verovatno kao što ona jedva čeka da počnu pripreme i obaveze reprezentacije tako i brojni ljubitelji odbojke sa nestrpljenjem iščekuju da vide njen napredak i još veći doprinos dobroj igri plavog tima. Najpre joj je “upala sekira u med”, a iz dana u dan je “kao vino” – starija iskusnija i bolja.
Još sam mlada za najbolje
Statistika kaže da si jedan od prva tri dizača ruskog šampionata.
– Ne želim sebe da svrstavam u “najbolje”, još uvek sam mlada za to, jednostavno sam željna pobede i dokazivanja. Ali svakako da sam osvežila ligu novim potezima i stilom igre, na šta mozda mnogi nisu navikli do sada.
Biće još velikih takmičenja
Prošle godine samo nekoliko dana pre odlaska na Svetsko prvenstvo, rada Perović je doživela povredu skočnog zgloba koja je eliminisala iz konkurencije da bude učesnik najveće planetarne odbojkaške smotre.
– Desilo se, šta da se radi, nisam imala nikakvog uticaja na to. Ali kako sam onom povredom na Ubu verujem “ispucala bonus” povreda u klubovima, nadam se da se posle te nezgode prošlog leta nešto slično ni u reprezentaciji više neće dešavati. Verujem da će za našu reprezentaciju biti još dosta velikih takmičenja.
