31. 5. 2025.
Bilo je svega onog što se, uprkos trenutnoj situaciji, očekivalo od najboljih odbojkašica Srbije i Rusije. Dobre igre plavih dama, nadmudrivanja nekadaššnjeg i sadašnjeg selektora Rusije, Zorana Terzića i Konstantina Ušakova, gde je sadašnji (i nekadašnji) Srbije sa svojim timom bio blizu pobede, ali nije uspeo. Bilo je i sjajnih poteza, odličnih odbrana, vrhunskih napada, mnogo blokova i na kraju zasluženih aplauza obema selekcijama koje su odigrale sve samo ne prijateljski meč. Koliko je bilo bitno pobediti, najbolje govori i od momentalne nervoze i ljutnje „degažirana“ lopta koji je na tribine poslao povratnik na klupu Srbije.
Srpska selekcija, koja je dan ranije u meču zatvorenog tipa, izgubila sva četiri odigrana seta, od starta je respektovala rivala, ali sa druge strane bila je željna da se pokaže pred put u Kanadu gde će od srede do nedelje učestvovati na prvom turniru VNL. Na tribinama je bila Tijana Bošković, koja je još uven na odmoru od nekoliko napornih sezona, a pored terena, sa druge strane, ministri sporta dve zemlje, kompletni odbojkaški savezi, brojni gosti i odbojkaški krem koji nije želeo da propusti ovakav spektakl. Moglo je vrlo lako da se desi da meč traje samo tri seta, i da ga, po dan ranije prikazanom, na iznenađenje svih, trijumfuju srpske odbojkašice, ali su plave, koje, vidi se to, još nisu u najboljoj formi, nisu iskoristile ponuđene čprilike. Sa druge strane, Ušakov je menjao i tražio ono najbolje što bi moglo da parira zahuktalom protivniku. I uspeo je da podigne svoj tim u momentima kada je srpski počeo blago da pada. Odlučivao je taj – brek, u kome su Ruskinje bile za nijansu kloncentrisanije i zato su i slavile, podigle pehar namenjen pobedniku Kupa „Kanal 1“, i okitile zlatne medalje oko vrata. One slabijeg sjaja bile su na grudima Srpkinja, koje su bez obzira na poraz, imale razloga za radovanje.
