Posle samo par meseci rada sa ekipom Olimpijakosa, Slobodan Boškan je osvojio prvi trofej. U klupskim prostorijama su napravili mesto gde su namestili pehar namenjen osvalaču Liga kupa. To je prvo od tri predviđena slavlja ove godine.
– Volim da kažem da je ovaj trofej „za mir u kući“. Olimpijakos je klub koji uvek ide da osvaja trofeje, a ovaj nam omogućava da radimo i dalje onako kako smo do sada radili, bez pritiska i trzavica, da kažem i opuštenije. Sa druge strane, on nam „govori“ da nam je „prolazno vreme“ dobro, da ono što radimo na treninzima i utakmicama ima smisla.
Da crveno – beli iz Pireja nekim slučajem nisu trijumfovali nad PAOK – om, ne bi to bio „smak sveta“, ali s obzirom na trenutno stanje u grčkoj odbojci, sve osim ubedljive pobede, koja se na kraju i desila, bilo bi iznenađenje.
– Prvu trećinu puta smo uspešno prešli, ali to je bilo najlakše. Sad sledi Kup Grčke, pa onda i napad na titulu šampiona. Izazovi se nastavljaju, verujem da će sve biti kako treba.
Rival iz prvog finala, PAOK, kao i tradicionalni „neprijatelj“, Panatinaikos, biće najozbiljniji konkurenti za pehare koji su preostali. U prvenstvu Grške Olimpijakos je, bez poraza, ubedljivo prvi na tabeli sa „lepom“ bodovnom prednošću nad pomenutima.
– Ima još dosta da se igra, ali mislim da je realno da nam PAOK bude opet protivnik u finalu. Dobar tim, Petković, Dante, Šafranovič, a stigao je i Starović. Dve godine naši navijači čekaju titulu, verujem da ćemo im doneti radost i da će Pirej opet „goreti“. Ali do tada ima još dosta i rada i utakmica i pobeda.
Kada su pobede u pitanju, one se nižu iz dana u dan. Još Slobodan Boškan nije izgubio meč u Grčkoj, a tokom sezone bilo je to samo jednom, u Surgutu, poraz koji ih je izbacio iz Evrope.
– Napravili smo dobar tim. U odnosu na lane, tu su četvorica novih stranaca, Agamez, Daf, Atos i Čupković. Sasvim drugi tim od onog koji je izgubio prošle godine u polufinalu plej – ofa. Mislim da sadašnji sastav deluje daleko bolje, brzo su se uigrali, „pronašli“, tako da nema problema.
Da li postoji bojazan da, s obzirom na trenutnu nepobedivost i nenavuiknutost na poraze, jedan neuspeh može da donese potrese?
– Ne verujem, sve su to iskusni igrači. Porazi su, kao i pobede, sastavni deo kako života, tako i sporta. Ukoliko dođe do nečeg takvog, analiziraćemo i izvući pouke. Samo tako se izlazi iz krize.
Za najboljeg pojedinca finala Liga kupa izabran je naš internacionalac Konstantin Čupković, od koga je Slobodan Boškan izgleda uspeo da izvuče ono najbolje.
– On je veliki profesionalac, radi dobro, trudi se i sazreo je kao igrač. Njegov napadački kvalitet je pokazao i tokom lige, a naročito u ovom finalu. Zato je i dobio dva priznanja.
Prve godine ovog veka, „davne“ 2000. Slobodan Boškan je noseći dres Olimpijakos stigao do titule šampiona. Zato što tog pehara nema u klupskim prostorijama već dve godine, opet je na „mestu zločina“. Da ono gde je stao kao igrač, upotpuni kao trener.
Sa Brankom na kafi
Srpski tandem u muskoj „vertikali“ čine Slobodan Boškan i Konstantin Čupković, a u ženskoj Branko Kovačević i Ana Lazarević.
– Viđamo se redovno na treninzima, svakodnevno. Neretko Bane i ja sednemo na kafu, porazgovaramo malo o aktuelnim stvarima, naravno odbojkaškim. I oni dobro „guraju“. Lepo je imati zemljake u inostranstvu.
Ako sve bude kako treba, ovaj srpski kvartet bi mogao Olimpijakosu da donese čak pet trofeja ove godine.
Bravo Bole legendo☺