28. 9. 2025.
Svetska odbojka je čvrsto u čeljustima Italije. Pošto su na tron zasele odbojkašice na Tajlandu, par nedelja kasnije, na Filipinima, šampionsku titulu su odbranili i odbojkaši. U velikom finalu su u Bugarima imali dostojnog rivala, koji ipak nije mogao da napravi senzaciju, rezultat je bio 3:1. “Azuri” su veliki posao napravili eliminacijom Poljske, ali su i poslednji meč na šampionatu u Manili odigrali maksimalno koncentrisano i zato su (p)ostali šampioni.
Bugari su se zasluženo našli u finalu i to su pokazali još jednom. Međutim, selekcija Italije ima više igrača koji znaju kako se pobeđuju velike utakmice, znaju način na koji da se izvuku iz neprijatnih situacija, mada ih je u ovom slučaju bilo malo. Tračak nade za bugare pojavio se kada su smanjili rezultat posle trećeg seta, ali to kao da je razljutilo stare – nove svetske prvake, koji su se onda razigrali i na neverovatan način stigli do titule. Dugom serijom od 11 uzastupnih poena sve na servis sjajnog Botola, doveli su atmosferu do ključanja, najpre na tribinama, a potom i na terenu, kada su jedni drugima poleteli u zagrljaj, što je značilo da je na njihovu titulu udaren pečat i da slavlje može da počne. Sa druge strane, nekako u istom momentu zajedno su se okupili i Bugari koji nisu bili razočarani. Šta više, ostvarili su ogroman uspeh i čini se da njihova srebrna medalja za njih, i svetsku odbojku u celini, ima daleko veći sjaj. Braća Nikolov su i ovoga puta najavili, odnosno potvrdili svetsku klasu ali su preko puta sebe imali Đanelija, Mikeleta, Romana, Botola, sa mnogo raspoloženijim saigračima.
Kada se podvuče crta, i kada se rezimira celo takmičenje, nosioci medalja na šampionatu na kome je Srbija ispala u osmini finala, su stvarno pokazali najviše.
Prva zvezda Mikeleto
Iako je u svom timu selekcija novih svetskih šampiona imala nekoliko izvanrednih pojedinaca žiri titulu MVP dodelio Alesandru Mikeletu, koje ujedno i mesto jednog primača servisa u “deim timu”. Pored njega na istoj poziciji je i Aleksandar Nikolov, srednji blokeri Aleks Grozdanov i Jakub Kočanovski i italijanska “dijagonala” Simone Đanelli – Juri Romano.
