18. 9. 2025.
Čuda se retko dešavaju, ali su najbolji odbojkaši Srbije bili tvorci kednog takvog događaja, u ranu zoru po srpskom, i u rano pre podne po vremenu na Fikipinima. Bila im je potrebna pobeda nad više nego favorizovani Brazilom, koji je u prva dva kola svetskog šampionata igrao skoro bez greške. Piželjkivao se bilo kakav trijumf, a onda bi se čekao povoljan ishod meča Čeha i Kineza. Ali plavi su rešiki da uzmu stvari u svoje ruke, odigrali su daleko najbolji meč u ko zna koliko proteklog vremena i maksimalnim trijumfom nad “kariokama” obezbedili su sebi plasman u osminu finala. Bio je to podvig u pravom smislu reči, jer je igra bila takva da Brazilci jednostavno i pored svog ne tako lošeg izdanja nisu imali nikakvih izgleda.
Tri dana pre meča sa Brazilom, a posle poraza od Češke, mnogi su četvrtak već videli kao dan kada će srpski odbojkaši okončati učešće na Svetskom šampionatu u Manili. Malo ko je verovao da može da se desi upravo ono što se desilo Verovatno su u plasman među 16 najboljih na planeti verovali samo igrači i članovi stručnog štaba. Nepovoljna okolnost bila je i ta što se igralo u vreme, odnosno nevreme za odbojkaške pojmove, jer se u radnim prepodnevnim satima vrlo često i ne trenira, a ne igraju odlučujuće utakmice. Sve su to zaboravili odbojkaši iz Srbije i ispred sebe imali verovatno samo jedan plan, a to je da igraju pojam po poen set po set…
Brazil nije igrao loše, iako je poražen maksimalnim rezultatom. Međutim, Nikola Jovović, Dražen Luburić, Pavle Perić. Miiran Kujundžić i ostali, bili su sjajni. Napadački izuzetno raspoloženi, odbrambeno spremni da učine sve kako poen ne bi osvojili protivnici. Blokerski – fenomenalni. Ulog je bio veliki, samim tim i pobeda od 3:0 daleko vrednija. Od prvog do poslednjeg poena srpski tim bio je maksimalno koncentrisan i videlo se da momci koji su nosili crvene dresove razmišljaju samo o narednom poenu, odnosno šta će se desiti u narednih 30-ak sekundi. Iskusni odbojkaški mag, Bernardo Rezende jednostavno nike znao šta je snašlo njegov tim. Čekali su sa druge strane plavi strpljivo, da padne poslednja lopta, a onda da iz sebe izbace sve emocije, uslovljene mukama na početku šampionata koje ih srećom nisu pre vremena vratile kući.
Sada je sve otvoreno, sada će sve biti drugačije, jer će pre svega drugi na njih gledati sa mnogo više respekta i posle ovakvog izdanja više ništa nije nemoguće. Ali najpre proslava trijumfa, vekike pobede, a onda možda i dan odmora, kao zalet za ono što dolazi.
