6. 9. 2026.
Turska je odbranila naslov šampiona Evrope. U meču koji će ostati upamćen po izuzetnoj i retko viđenoj atmosferi, domaćin je nošen podrškom 15.000 ljudi sa tribina dvorane “Sinan Erdem”, savladao trenutno najbolji tim sveta – Italiju. Po mnogim pretpostavkama zasnovanim na formi, odnosno takmičenjima širom sveta u poslednjih par godina, Italijanke su bile favoritkinje, i to ne baš blage. I sve je posle prvog seta išlo u tom pravcu, jer su ga dobile na ubedljiv način. Ali se Turkinje nisu predavale. Teško mukom su izjednačile, da bi se sličan scenario prva dva seta ponovio i u naredna dva.
I onda, kada je počeo taj – brek onda podrška sa tribina nije bila igrač više turske već najmanje dva. Duvali se u leđa Melisi Vargas, Zehri Guneš i ostalim devojkama koje je za ovo takmičenje sjajno pripremio nekadašnji srpski selektor Danijele Santarelli. Jednostavno u takvom sklopu i sa takvim motivom, stari šampion nije mogao da izgubi. Odbranile su titulu prvaka Evrope, osvojili je drugi put za redom i prvi put pred svojim navijačima. Pokazale su najviše i njihovo slavlje bilo je ogromno. Vrlo brzo su skoro ceo teren preplavili navijači, a devojke nisu mogle da veruju šta ih je snašlo. Tek negde na kraju pameti im je prolazila i misao kako su ovim uspehom ostvarile i direktan plasman na Olimpijske igre 2028. u Los Anđelesu.
Mnogi će iz raznih razloga bar malo osporavati uspeh Turkinja, ali definitivno da su ovaj turnir u celini devojke, stručni štab i kompletno rukovodstvo odradili najbolje i pre svega najpametnije od svih.
