17. 4. 2025.
Prvi poziv u reprezentaciju Vladimir Batez dobio je kao junior igrajući za tada drugoligas iz Podgorice, i to na poziciji srednjeg blokera. Vrlo brzo je za njega čula Crvena Zvezda i tadašnji predsednik Aleksandar Boričić otišao je direktno u kasarnu u Novom Sadu gde je služio vojsku i uspeo da ga privoli da igra za tim sa Marakane. Kasnije je karijera ovog igrača išla samo uzlaznom putanjom. Stigao je do seniorske reprezentacije sa kojom je osvojio sve medalje na velikim međunarodnim takmičenjima, uključujući i zlato sa Olimpijskih igara u Sidneju 2000 godine. U podcastu “U tri seta” govori o osećanjima kada je sa svojim saigračima izašao na binu povodom 100 godina odbojke u Srbiji, gde su od prisutnih dobili stojeće ovacije. Seća se nezaboravne utakmice protiv slavnog Sislija u Novom Sadu, kada je peške kroz sneg došao u dvoranu SPENS, i sa emocijama priča kako im je domaća publika pružila ogromnu podršku. I kako jer sutradan stajao u redu za mesečnu kartu na autobuskoj stanici. Skoro celu inostranu karijeru igrao je u italijanskoj ligi koja je tada bila pandam američkoj NBA. Poslednju sezonu počeo je igrajući za Ribnicu iz Kraljeva, u koju je stigao na molbu svog kuma Boška Mačužića, a u vreme kada je svoju karijeru počinjao 15 – godišnje Uroš Kovačević, a završio je na Kipru. Kao neko ko je u karijeri igrao na tri pozicije, najpre srednjeg blokera, potom primač servisa i na kraju korektora, gde se proslavio širom sveta, dao je korisne savete za mlade igrače, opisao je kako je izblokirao tada najboljeg igrača sveta Lorenca Bernarda u Novom Sadu, i zašto je pristao da igra za univerzitetsku reprezentaciju umesto da bude deo tima na Evropskom prvenstvu za seniore 1995. I još mnogo toga iz jedinstvene i zanimljive karijere. Autor i voditelj Siniša Stojmenovć
