13. 7. 2026.
Ligu nacija 2026. najbolje srpske odbojkašice okončale su na 11. poziciji sa učinkom od pet pobeda i sedam poraza. Ako se grubo gleda, da li je uspeh ili ne, svakako da nije, ali ako se malo ” zagrebe”, zna se da je ovo samo jedna stanica do krajnjeg cilja u ovoj godini, samo “prolazno vreme” iz kog će se izvući pouke. Uz malo sreće plave dame mogle su da imaju čak pet pobeda više, jer su isto toliko puta izgubile u taj – breku. U takvoj situaciji imale bi 10 pobeda i dva poraza, uz 25 bodova, što bi značilo treće mesto na tabeli i više nego solidnu poziciju za “fajnal ejtu”.
Razlog zbog čega štoo nije tako leži i u činjenici na prva dva turnira u Kini i na Filipinima u sastavu nije bilo Maje Ognjenović, Tijane Bošković i Aleksandre Jegdić. Istini za volju, i na trećem, igranom u u Beogradskoj areni njih tri su na terenu ukupno provele ni pet minuta (a nije bilo Maje Aleksić), što znači da one nisu glavni razlog pomenutog odnosa pobeda i poraza.
Sa druge strane, uprkos tome što je ovo četvrta godina zaredom u kojoj srpske odbojkašice neće učestvovati na finalnom turniru Lige nacija, krajnji cilj je Evropski šampionat, koji bi mogao da donese dugoročniji “mir u kući”. Naime, po prvi put evropski šampion obezbeđuje direktan plasman na Olimpijske igre, a nosioci medalja sa istog, bez dodatnih bez dodatnih kvalifikacija postaju i učesnici Svetskog šampionata (koji je od nedavno preimenovan u Svetski kup). Ukoliko u bilo čemu uspeju, a nema razloga da se ne veruje u to, u naredna dva leta neću imati trzavice zvani kvalifikacije, i moći će možda da se posvete više Ligi nacija i konačno napadu na neku od velikih novčanih nagrada. Sada će imati dovoljno vremena da se pripreme za sve ono što ih čeka u Češkoj i Turskoj.
Tokom 12 mečeva u Ligi nacija 2026, Zoran Terzić i njegov stručni štab imali su priliku na delu da vide veliki broj igračica i da se uvere u njihove trenutne mogućnosti. Posle nekih utakmica selektor je imao jasne poruke, koje nije usmerio direktno na određene igračice, ali je onima na koje se odnosilo bio vrlo jasan. Videlo se šta je u igri plavih bilo dobro a što treba manjoj ili većoj meri da pretrpi korekcije. Možda je zarad onoga što sledi, žrtvovan bolji plasman u Ligi nacija, što bi se, ukoliko se ostvari pomenuti cilj i plasman na Evropskom prvenstvu, moglo nazvati dobrom računicom. Jer računi se, ipak, svode na kraju.
Sve ima svoj kraj
Od 3. jula 2023. godine, pa zaključno sa 12. julom 2026, reprezentacija Srbije nije osvojila nijedan taj – brek. Čak 13 puta tu sa svojim protivnicama igrale peti set i isto toliko puta su pognute glave napustile teren. Mnogi mečevi nisu bili toliko značajni, ali bilo je i onih kao u osminih finala svetskog prvenstva protiv Holandije, koji je jedini imao velike posledice.
Možda je zbog toga realno verovati da taj trend ne može da traje doveka i da će onda kada to bude stvarno najpotrebnije, ukoliko dođe do toga, srpske odbojkašice konačno skinuti maler poraza posle taj – breka. Jeste da je 13 poraza ozbiljan niz, ali sve ima svoj kraj, pa je pitanje vremena kada će i gubitak petog seta biti prošla vremena.
