26. 12. 2024.
Stranci su imali priliku. Jedan je pobegao za parama, a drugi je pobegao, jer nije umeo da stavi ključ u bravu skupocenog ferarija koji je dobio, u vidu ženske reprezentacije Srbije, sa kojom za dve godine skoro da nije napravio ništa. Red je bio da se na mesto uspeha vrati onaj ko je uspehe i napravio, ko je izbirljivu srpsku naciju navikao na uspehe, a koga gore pomenuta dvojica nisu mogla da pobede. Znalo se to već par meseci unazad, ali sada je otklonjena i poslednja nedoumica pošto je Zoran Terzić potpisao četvorogodišnji ugovor sa Odbojkaškim savezom Srbije i vrlo brzo opet hvata kormilo broda koji su talasi počeli da ljuljaju.
-Neke prve naznake da bi sve ovo moglo da se dogodi bile su kada su završene Olimpijske igre. Razgovarali smo, čelnici Odbojkaškog saveza i ja, nekoliko puta i svaki put smo bili sve bliže rešenju. Shvatio sam da je tri godine izostanka sa reprezentativne scene i velikih takmičenja bilo dosta i rešio sam da se vratim.
U te tri godine Zoran Terzić je zvanično bio selektor Rusije, ali taj tim nije odigrao ni jedan meč zbog aktuelnih sankcija. Koliko uticaja ima i činjenica da se još uvek ne nazire kada će se one ukinuti i kada će Ruskinje ponovo u sistem međunarodnih takmičenja?
-Bez obzira na sve, oni su želeli da ostanem i dalje, odnosno da i dalje obavljam selektorsku funkciju. Sa druge strane, znali su moju situaciju, pa su mi rekli da ukoliko imam želju ili neku ponudu, mogu slobodno da je prihvatim. Naravno, njihova želja je bila da, ukoliko se to desi, ne odem da treniram, primera radi selekciju Amerike ili slično. Za Srbiju nikad nije bilo problema. I eto, u neku ruku sam im ispunio želju.
Koji je osnovni razlog povratka, dogovora sa česlnicima Odbojkaškog saveza Srbije, da se vratiš?
-Svaki trener voli da bude trener svoje nacionalne selekcije. Normalno je da je to i meni najlepši posao koji mogu da radim. Iz raznoraznih razloga me nije bilo tri godine, a sada se pojavila takva situacija da možemo opet da sarađujemo i eto – niko srećniji od mene. Reprezentaciju Srbije uvek smatram svojom, ne zato što su sve te devojke igrale kod mene ili bile na nekim širim spiskovima, nego jer je normalno da reprezentaciju svoje zemlje smatram svojom, naročito ako sam je trenirao 20 godina.
Kakva je razlika sada, na povratku u reprezentaciju, u odnosu na davnu 2002. kada si preuzeo tadašnji tim i vremenom napravio jedan od najboljih timova sveta?
-Sve je različito. Uslovi rada, ambicije, tim, sve… Čak sam i ja drugačiji nego onda. Jedino što je isto je moja motivacija, ona je ista kao prvog dana.
Dobro se vratio, selektore.
Ne bi nam set uzeli
U jednom neobaveznom razgovoru, kada su te pitali kako bi sa ruskom selekcijom prošan da si igrao na Olimpijskim igrama, rekao si da „ne bi set izgubili“…
-To je bilo onako, više žargonski. Ali javnost, pa čak i ona koja malo više prati odbojkaška dešavanja, nije upoznata sa njihovom snagom. One mlade koje igraju po Evropi i svetu, za njih se još i zna, ali u kvalitete nekolicine koje igraju u Rusiji, malo ljudi zna. A one su stvarno dobre.
20:20
Kada je reč o prvom „mandatu“ Zorana Terzića, koji je trajao dve decenije, treba reći da je najbolji trener u istoriji srpskog sporta osvojio isto toliko medalja različitog sjaja sa svih velikih takmičenja.
Najsjajnije na tri Evropska prvenstva, 2011, 2017 i 2019, na Svetskom šampionatu 2018. uz još nekoliko drugog sjaja sa istih takmičenja, potom srebro i bronzu na Olimpijskim igrama 2016. i 2021. uz odličja sa Gran prija, Svetskog kupa, Evropskih Olimpijskih igara…
