6. 8. 2024.
Da od goreg ima gore, na žalost svih ljubitelja odbojke u Srbiji, a i šire, pokazale su najbolje srpske odbojkašice koje su zabeležile i treći uzastopni poraz i iz Pariza se vraćaju kući bez plasmana u polufinale. Na putu do borbe za medalje isprečila im se Italija koja je slavila posle samo tri seta.
Mnogi kažu da je četvrtfinalni meč na jednom velikom takmičenju kakve su Olimpijske igre, najbitniji a njega su devojke koje je spremao Điovani Gvideti odigrale najlošije. Lošije i od onog protiv Amerike i od onog od Kine, pa se kući vraćaju samo sa trijumfom protiv nejake Francuske.
Italijanke su naplatile mnoge dugove u najnezgodnijem momentu za srpske odbojkašice.
Do pred kraj prvog seta to nije izgledalo tako jer su plave imale dobar ritam vodile konstantno u jednom momentu čak i sa pet poena prednosti. Ali par vezanih grešaka srpskih odbojkašica jedan možda jedan nepotreban prekid igre zarad provere od strane selektora koji nije urodio plodom bili su nagoveštaj neizvesne završnice koja je kasnije pripala selekciji koja objektivno nije zaslužila da povede. Ali takav poklon Italijanke su znale da iskoriste da povežu svoje redove da zagospodare terenom i preuzmu konce igre u svoje ruke i ne ispuštaju ih do konačne pobede. Brojne izmene koje su u poslednje vreme postale uobičajene ni ovog puta nisu Donele željeni efekat.
Selekcija koja je u Pariz došla ne sa namerom da osvoji medalju već da ona bude najsjajnija vraća se kući mnogo mnogo pre nego što je bilo ko mogao da očekuje. Najbolje srpske odbojkašice neće braniti ni bronzu iz Tokija niti napadati zlato koje su najavljivale i koje im jedino nedostaju u bogatoj riznici.
Za to će se boriti reprezentacije koje su igrale ligu nacija u najjačem sastavu i koje su se kroz to takmičenje pripremale za najvažniji događaj godine.
Deluje nestvarno i odavno nije nešto tako napisano ali ženska odbojkaška reprezentacija Srbije ispala je sa jednog takmičenja u ovom slučaju, Olimpijskih igara, u četvrtfinalu.
Kompletna statistika meča Srbija – Italija.
Stručni ugao, Jovo Caković
Velika šteta je što nismo osvojili prvi set, jer da jesmo mogli smo možda da anuliramo poraze iz prethodna dva meča i da uđemo u otvorenu utakmicu protiv Italije.
Trebalo je da iskoristimo našim napadom tri njihova niža igrača, oba primača servisa i dizača, ali nismo. Dobro smo igrali prvi set do njegove završnice, ali nažalost nismo ga finiširali. Italija je sa druge strane tada odigrala sjajno naročito kada je ušla Antropova. Posle tako izgubljeno prvog seta, druga dva su bila skoro preslikana kao u duelima sa Amerikom i Kinom.
Ostaje velika žal, najteža je devojkama, pa stručnom štabu i onima koji su radili sa njima, a oni će se baviti analizama.
Nismo navikli na ovo, na ovoliki broj poraza od ženske odbojkaške reprezentacije. Retko na jedan i to najčešće u finalu, ili mahom na sve pobede. Ovog puta jedna pobeda i tri poraza je nešto na šta niko nije navikao u Srbiji poslednjih 20-ak godina.
Ne bih da budem negativan, ali nijedan set koji je bio tesan nismo osvojili, ni protiv Amerike ni protiv Kine ni sada protiv Italije, što govori da nešto nije bilo kako treba. Naša reprezentacija ima kvalitet, ali imaju i drugi i ono što je prepoznatljivo. A što mi treba da prihvatimo je činjenica da na italijanskoj klupi sede trojica preozbiljna stručnjaka sa preozbiljnim rejtingom, i iz toga treba nešto naučiti.
I nema nikakve sujete, nego raditi u interesu države i rezultataa. Moramo da budemo svesni da je Italija osvojila Ligu nacija, da je igrala u tom takmičenju sa većinom ovih devojaka. I to je takmičenje kroz koju su se pripremali sa idejom da se što bolje upoznaju novi stručni štab i igračice. I uspeli su da ih posle finala Lige nacija oporave i spreme za Olimpijske igre. Znači da ti ljudi znaju da rade svoj posao, a to su odbojkaške veličine sa zavidnim karijerama.
Toga moramo da budemo svesni i da naučimo nešto iz toga.
