Iako je i četvrto mesto na svetu veliki uspeh, srpske kadetkinje imaće za čim da žale. Porazom od Amerike ostale su bez medalje, za kojom će žaliti dugo, sasvim sigurno, premotavajući film i prisećajući se svih grešaka koje su napravile. Jer, da ih je bilo manje, samo nekoliko, iz Meksika bi se vratile sa odličjem oko vrata.
Posle teškog poraza od Rusije u polufinalu, Jovo Caković je uspeo da konsoliduje svoj tim, da ih „natera“ da zaborave na loš dan i zaigraju u najmanju ruku ravnopravno sa Amerikankama, kojima su ipak, bar za nijansu, davane veće šanse za pobedu. Nekoliko grešaka u završnoj fazi prvog seta nisu uspele da nadoknade, pa je on pripao protivnicama. Ali onda period igre o kom će najviše razmišljati, kada su polovinom drugog seta plave kadetkinje imale 16:13, pa dozvolile da do kraja istog osvoje još samo dva poena (a izgube čak 12). Jednostavno su stajale kao omađijane, Jovo Caković je izmenama i tajm autima pokušao da ih nekako vrati u meč ali je izostala „reakcija“ na terenu. Sa velikim oscilacijama su nastavile i kasnije, povele 18:12, a set konačno dobile tek posle iskorišćene četvrte set lopte. I kada je to trebalo da im bude podstrek, opet su pale, Amerikanke su imale 20:7, kada su počele malo ranije da slave, dajući tako devojkama iz Srbije samo priliku da izbegne katastrofu, što su one i uradile, ali nedugo zatim su tužnih lica i pognute glave napustile teren.
Statistika je neumoljiva, a u ovom slučaju ona „kaže“ da ih je srpska selekcija napravila čak neverovatnih 37 (!!!), po 14 u napadu i na prijemu servisa i devet iz servisa. Uz sve to dva najuboljitija napadača su imala ukupni učinak 55 – 13. I sa takvim učinkom su mlade srpske odbojkašice bile „u igri“. Zaista će imati za čim da žale. Dok čekaju neku novu priliku.
