Posle ubedljive igre i briljantne pobede nad Brazilom, koji im je doneo plasman u polufinale Svetskog šampionata, najbolje srpske kadetkinje su doživele skoro pa katastrofalan poraz od Rusije. Od finala nema ništa, a ono što je činiti jeste kako što je moguće izbrisati iz glave polufinalno izdanje i spremiti se za novi najvažniji meč u karijerama svih njih. Onaj za mesto na postolju.
Neverovatno je kakav se strah uvukao među devojke selektora Jova Cakovića koje su u Meksiku posle šest pobeda pretrpele prvi poraz. Ruske odbojkašice jesu dominantnije fizički, jesu možda i malo uigranije, ali to nikako nije razlog da od svog širokog „asortimana“, srpska selekcija ne pokaže skoro ništa. Da nije bilo blokova u trećem setu (čak devet), koji su malo popravili utisak, kako „vizuelno“, tako i rezultatski, gde su osvojeno poena koliko u prva dva zajedno, bilo bi to možda i daleko najlošije izdanje ove generacije. Kako drugačije oceniti 13 poena u prvom, a samo osam u drugom periodu. Strah im je oduzeo sve ono što su spremale, svu taktiku, jer borile su se sa prijemom servisa, sa napadom pogotovo (samo 29 odsto uspešnosti, Ruskinje skoro duplo bolje), sa blokom protivnika, ali i sa sopstevenim greškama. Spasa jednostavno nije bilo.
Ali… Na devojkama je da zaborave loš dan, da se posvete poslednjem meču, velikoj šansi da donesu medalju sa Svetskog šampionata, da se vrate na pobednički kolosek iz koga su malo iskočile. Za to imaju manje od 24 časa. Jer, jedna lošija igra, pa makar bila i u polufinalu, nikako ne može da „izbriše“ dosadašnje pobede.
