16. 6. 2024.
Kada je veliki broj ljubitelja odbojke pomalo počeo da sumnja u više nego podmlađeni tim koji igra treći turnir Lige nacija u Fukoki on je prikazao najbolju partiju do sada i sa razlogom se devojke, pune optimizma, i sa širokim osmesima, vraćaju kući jer se nisu obrukale.
Selekcija Italije došla je u Japan u najjačem sastavu pošto posle ide u lov na milion dolara, koliko iznosi nagrada za šampiona ovog takmičenja. I mislile su da će lako zabeležiti još jedan trijumf. Ali ta prepotentnost umalo da im se osveti, jer su srpske reprezentativke konačno odigrale onako, reklo bi se opušteno i za svoju dušu, gde se nisu uplašile renomiranog protivnika. Italijanke u pojedinim momentima nisu mogle da veruju šta ih je snašlo jer su sa druge strane mreže imale tim koji se borio za svaku loptu, koji je grešio mnogo manje nego do sada, kome na pamet padalo da se preda i koji je želeo da ostavi dobar utisak. Rezultat sve govori 20:25, 25:20, 23:25, 22,25.
To su oni mečevi kada neiskusniji tim na kraju žali što nije osvojio makar još jedan set, a ko zna šta bi bilo da je meč odlučivao taj – brek. O snažnim smečevima Vanje Bukilić i Vanje Ivanović Italijanke su možda čule, a sad su imale priliku i da vide, baš kao i lucidna rešenja Rade Perović odlične odbrane Bojane Gočanin, brzinu skoka Nataše Čikuc, dobar servis i požrtvovanost Ane Malešević, odlične epizodne uloge Jovane Cvetković, Milice Vidačić i Ive Šućurović koja je ovog puta bila ta koja je zabeležila prve poene u seniorskoj reprezentaciji. Svako vreme provedeno na terenu Marije Miljević bilo je potencijalna opasnost za italijanski tim, baš kao i Branke Tice. Ovoga puta je Milica Medved odmarala, a zbog povrede na poštedi su bile Minja Osmajić i Mina Mijatović. Koliko su devojke dobro igrale i kakav su otpor pružile još jednom je pokazao aplauz japanske publike i veliki broj njihovih novih obožavalaca koji su ih čekali posle meča. Iako su sva četiri seta plave odigrale dobro, u tom drugom koji su dobile su baš dominirale. Selektor Italije Hulio Velasko, iako neke od najboljih nije uvodio u igru, u pomenutom periodu staojao je nepomično po nekoliko minuta pokušavajući da analizira igru srpske podmlađene selekcije. Verovatno neplanirano tek Morao je da uzme i takm – aute, ali ni oni nisu pomogli. I opet, ko zna šta bi bilo na kraju da je srpski tim malo preciznije i koncentrisanije završio treći set. Međutim iako je on poprilično nesrećno izgubljen ono što je usledilo je Za svaku pohvalu a to je da tim koji je na ovom takmičenju vodio Saim Pakan, nije klonuo duhom već je bio rešen da do poslednje lopte namuči velikog rivala. Italijanke su mogle da odahnu posle četvrtog seta, ali priznale one to ili ne, bilo im je sve samo ne lako protiv srpske reprezentacije.
Ako bi se podvukla crta posle samo ove četiri meča utisak bi svakako bio povoljan. Sva četiri rivala Holandija, Francuska, Japan i Italija igrali su sa najjačim sastavima dok je srpski tim bio sastavljen od devojaka koje bi trebalo da predstavljaju budućnost odbojke u zemlji aktuelnih svetskih šampiona. Tačnije ne bi trebalo nego će to svakako biti i svi oni koji kažu da ženska odbojka u Srbiji ima perspektivu više su nego u pravu. A to su ove devojke dokazale.
