26. 6. 2024.
Koliko god srpska delegacija u Parizu brojala članova, uključujući tu ne samo aktere, nego i stručne štabove, nikako se ne sme zaboraviti da će među prisutnima u olimpijskom selu biti nekada višestruki šampion Srbije u odbojci na pesku, a danas jedan od najpriznatijih i najcenjenijih trenera u tom sportu u svetu – Srđan Veckov. On će biti član delegacije Kanade koja će zahvaljujući njemu u Francuskoj imati i muškarce i žene u najaktraktivnijem sportu – bič voleju. I možda to ne bi bilo toliko čudno da glavni junak ove priče nije bio učesnik Igara i u Rio de Žaneiru 2016. godine, ali je tada imao na sebi nemačku opremu i trenirao je par Brita Bute – Karla Borger.
-Malo je reći da sam srećan – presrećan sam. Krajem 2021 godine, a posle neuspešnog povratka u Srbiju, potpisao sam ugovor sa kanadskom federacijom. Postao sam trener ženske vertikale u bič – voleju kao i mentor trenerima u ovom sportu. Prošle godine, u junu, su me zamolili da pomognem i oko muškog tima što sam prihvatio i sada sam izuzetno i srećan i zadovoljan jer su se obe selekcije kvalifikovale za Olimpijske igre u Parizu, Sofi Bukovec i Heder Barnsli, odnosno Sem Štačer i Dan Dering.
Između Nemačke i Kanade Srđan Veckov vodio je žensku reprezentaciju Poljske sa kojom se zbog čudnih okolnosti nije kvalifikovao za prethodne igre u Tokiju.
– Jedna od devojaka iz para koji se spremao za to takmičenje, ostale u drugom stanju i nismo uspeli da uigramo tim za kratko vreme. Ali dešavaju se i takve stvari. Posle tog neuspeha shvatio sam koliko mi je teško sve palo i od onda, odnosno od kada sam preuzeo kanadsku selekciju, svaki put kada krenem na trening, pomislim na Pariz i šta je to što mogu da uradim i doprinesem da se parovi koje treniram plasiraju. I uspeli smo, zajedničkim trudom, radom i odricanjem.
Sreću zbog plasmana na najveću svetsku sportsku smotru pomalo prepliče tuga što ono što je uspeo u drugim zemljama, nije u svojoj.
-Probao sam i jednostavno nije išlo. Znam da Srbija ima potencijal u ovom sportu i da je mislim jedina iz vrha koja ima sjajne rezultate u “indor”, a skoro da ne postoji odbojka na pesku, ali… Ne bih opet da se nerviram.
Te 2016, u Rio de Žaneiru si na otvaranju Olimpijskih igara ispod trenerke Nemačke reprezentacije nosio majicu sa srpskom zastavom. Hoće li tako biti i u Parizu?
-U Parizu ću svoju zemlju nositi u srcu, kao što to radim sve ove godine što nisam u Srbiji, a toliko sam želeo da jesam. Rekoh ne želim da se vraćam više na neke stvari koje nažalost nisam ni mogao, a i ne mogu da promenim.
Očigledno da su potencijal nekadašnjeg višestrokog šampiona Srbije u odbojci na pesku, na najbolji način iskoristili najpre Nemci potom Poljaci i na kraju Kanađani.
-Ovi poslednji već spremaju novi ugovor. Sadašnji mi ističe početkom 2025, baš kao i viza, ali su se ljudi iz kanadske Federacije već angažovali i predali sve potrebne papire da mi se boravak i ugovor produže, što znači da ostajem još jedan olimpijski ciklus.
I sasvim je sigurno da kao što će srpski reprezentativci imati podršku jednog člana kanadskog olimpijskog tima tako će i on imati podršku od onih koji brane boje Srbije u Parizu. I ne samo njih, mnogi u Srbiji navijaće za Kanadu u bič voleju. Zbog Srđana Veckova, naravno.
Kad Rikardo zaplače
U svojoj karijeri Srđan Veckov nikada nije imao prilike da se sretne sa brazilskim asom Rikardom, koji je u to vreme bio u peru sa Emanuelom, i imaju u svojoj riznici sve trofeje koji postoje. Ali se nedavno sa njim sreo na jednom meču.
-On je trener meksičke selekcije sa kojom smo igrali poslednji meč za plasman na Olimpijske igre. Na našu sreću, pobedili smo i posle prve radosti krenuo sam ka njemu da mu pružim ruku, jer ga izuzetno cenim. Međutim, nisam ga pronašao odmah. Koji sekund kasnije vidim ga kako sedi na stolici i plače. Veliki možda i najveći svih vremena, Rikardo, plače. Evo kad pomislim i meni kao da je neka knedla u grlu. To su posebne emocije koje sport samo može da stvori i ko je teško mogu da se prepričaju, već samo da se dožive.
Penali čekićem
Bio si poznat po tome što si kao jedan od retkih u svetu u odbojci na pesku dizao penale čekićem i to si prenosio na one koje treniraš. Da li će oni koji budu pratili takmičenje u Parizu moći da vide ovaj elemenat i kod kanadskih parova?
– Igra se generalno ubrzala, pa penale izvode mnogi timovi. Na turnirima svetske serije moglo je da se vidi kako pojedinci u napadu pucaju “maks”. A konkretan odgovor na pitanje je – da vežbali smo dizanje penala čekićem.
