Organizatori ovogodišnjeg „babl“ izdanja Lige nacija sve čine ne bi li se izlagali riziku, kako oni tako i svi učesnici takmičenja u Riminiju. Oštrih mera koje su propisane pre starta se pridržava ogromna većina, mada ima i onih koji su se oglušili na pravila ponašanja.
Tako je recimo pre neko veče član stručnog štaba brazilske reprezentacije napustio hotel kao da je sve u redu i da je izlazak dozvoljen svima koliko i do kada hoće. Sve su češće priče i da je obližnjem marketu „Konad“ vrlo često prisustvo igrača i članova stručnog štaba mnogih reprezentacija. Supruga francuskog selektora Lorana Tilija je mnogo više van hotela nego u njemu. Ne zna se tačno da li je sa mužem i njegovim odbojkašima ili je „stanovnik“ drugog hotela, ali da se „šeta tamo – amo“, to stoji. I najnoviji primer vežan je za američkog igrača Majkla Kristensena, kome supruga treba da se porodi i koji je napustio „mehur“, ali se njegov povratak očekuje, uprkos tome što je striktno zabranjeno da onaj ko „ode kući ne sme više da se vrati“.
Još jedan, pa može se reći paradoks odnosi se na naše selekcije. Prilično su uočljivi flasteri na majicama stručnog štaba muške „vertikale“, kojim su prekriveni sponzori. Ali istih nema kada su u pitanju njihove kolege iz ženske. Razlog su dva delegata, koji pravilo „može, ali i ne mora“ shvataju na različite načine.
