Odavno jedan igrač koji nema napadačku, već samo odbrambenu ulogu, nije toliko skrenuo pažnju na sebe, i to u jednom toliko bitnom meču, kao što je to na nedavnom finalu uradila Sanja Đurđević. Na mnoge njene reakcije, gledaoci su reagovalu sa “uuuuuuu”, čak po više puta u jednom poenu, a aplauzi po završetku takvih poena najčešće su se odnosili na libera Uba. Pravila je kolutove kao da je gimnastičarka, a ne odbojkašica, a tapšanje po ramenu saigračica i osmesi Marijane Boričić su bili potvrda da radi pravi posao.
– Pre svega je ovo pobeda celog tima. I ne samo tima, već i ljudi koji su nam omogućili da imamo sjajne uslove, svih u klubu, a kada je tako, nama ostaje da razmišljamo samo na odbojci. Mislim da smo zasluženo pobedile, osvojile Kup i tako opravdali očekivanja, mada moram da kažem da nas niko nikad nije opterećivao rezultatima. Treniramo dosta, imamo nov tim, trebalo je vremena da se uigramo, a verujem da će biti još bolje.
Da li se sećaš finalne utakmice, da li sis vesna koliko si se puta odbranila, napravila kolutova, koliko puta bacila za tešku loptu i dodala je skoro idealno?
– Slabo se sećam detalja, utakmicu još nisam odgledala, ali sam videla statistiku. A tamo su neke brojke kojima sam i ja, koja nikad nisam zadovoljna svojom igrom, ovog puta morala to da budem. Samo sam doprinela ekipi da igra dobro i osvoji trofej. Ali ostaje i ono da može i bolje.
Da li ti je ovo najdraža pobeda u karijeri?
– Svakako. Bilo je značajnih pobeda i u dresu juniorske reprezentacije, ali ova je definitivno najvrednija. I sam dolazak na Ub bio je najbolji potez moje dosadašnje karijere.
Pre samo nekoliko meseci, noseći dres Dinama iz Pančeva, osetila si gorčinu ispadanja iz Super lige, a danas sa ponosom nosiš zlatnu medalju osvajača Kupa Srbije. Da li možeš da napraviš neku paralelu?
– U Pančevu sam bila pet godina, tamo sam i prešla sa primača servisa dana poziciji libera, jer je mreža vremenom “porasla”, a ja sam ostala na istom. Bilo je lepih i manje lepih trenutaka, osvojili smo recimo drugo mesto u Kupu 2017, ali smo i ispali iz društva najboljih. Ali to je prošlost, sadašnjost i budućnost su vezani za Ub i gledam samo kako da na najbolji mogući način uradim ono što se od mene očekuje.
A s obzirom da si prošla sve mlađe reprezentativne selekcije, da li ti očekuješ da jednom zaigraš i u najjačoj reprezentaciji Srbije?
– Zbog toga se trenira. Nema onog ko je počeo da se bavi nekim sportom, a da mu to nije konačni cilj. Treniram radi sebe, radi kluba u kom igram i verujem da će se jednog dana i moje ime naći na spisku najbolje selekcioje Srbije.
Nedavno je ostala bez oca, velikog oslonca u životu, bez nekog ko joj je “usadio” i sportski gen i uputio kako da prebrodi sve prepreke na koje naiđe. Zato nije ni potrebno pitati kome je posvećena zlatna medalja. Na ivici suza kaže:
– Radost je bila do neba.
http://www.provolleycamp.com/
