Sudbina je nakako htela da Dragan Stanković prvu zvaničnu utakmicu za novi klub Pjaćencu odigra upravo protiv Lubea, ekipe za koju je igrao devet godina. I još pred navijačima čiji je ljubimac postao samo par meseci po dolasku u Maćeratu. Da bi derbi prvog kola italijanskog šampionata počeo, moralo je malo da se pričeka. Razlog je bio taj što su mnogi želeli da se zahvale dugogodišnjem kapitenu za sve ono što je dao noseći crveno – beli dres Lubea.
– To su neke stvari koje sam, da sam razmišljao, mogao da pretpostavim. Misli su mi ipak išle u drugom pravcu, da obuzdam emocije i u dresu novog kluba odigram dobar meč. Ali, onda su usledili trenuci koje nisam očekivao, koji čoveka umeju da ostave bez teksta.
Aplauzi, skandiranje imena nekadašnjeg kapitena Lubea i reprezentacije Srbije, bili su samo uvod u ono što će se kasnije desiti. Najpre je od kluba iz Maćerate dobio plaketu na kojoj piše ” Devet godina predanosti, rada i svih pobeda se ne mogu zaboraviti. Lube odaje počest svom – Kapitenu zauvek”. Među mnogim ličnim transparentima, izdvajao se jedan na kome je bilo ispisano “Drago, ti si u našim dušama i tu ćeš uvek biti”.
– Znam većunu tih ljudi, tolike godine smo se družili. Bili smo kao jedna velika familija. Hvala im puno.
Dok je dobijao jedan od mnogobrojnih poklona, iza njegovih leđa, oni najvatreniji su raširili platno sa natpisom “Ko je časni dres nosio, nikada neće biti zaboravljen”.
– Malo je nezgodno za prevesti na srpski jezik, ali poruka je jasna. Ponavljam, to su situacije za koje niko ne može unapred da se spremi. Baš su me prijatno iznenadili, oduševili… Naravno, to što sam sada u drugom klubu ne znači da i dalje nismo familija.
Bivši klub je bio bolji od sadašnjeg, a učinak ljubimca i jednih i drugih govori da su emocije ipak bile jače nego što je mogao da pretpostavi. U svakom slučaju, najviše će ostati upamćeni dugotrajni aplauzi koji su pratili ovaj meč, naročito njegov početak i izlazak Dragana Stankovića iz dvorane na kraju susreta.
