Blok je najteži odbojkaški elemenat i on se po nekom nepisanom pravilu uvek uči kada se savladaju ostali elementi. Razlog tome je što kod servisa, prijema, smeča sav posao zavisi od jednog igrača ili uz pomoć saigrača iz istog tima. Kod bloka mnogo toga, nekad čak daleko više, zavisi od protivničkog igrača koji je taj koji odlučuje gde će uputiti loptu. Od svih elemenata koji se uče „celog života“, blok se najviše uči. Stariji treneri vole da kažu da se dobar bloker rađa, a složio bih se sa tim jer dobal bloker mora da ima istančan osećaj za „tajming“.
Počnimo od kretanja. Osnovno pravilo je da se blok formira na zemlji, pre skoka, a da doskok bude na dve noge. Ne kažem da ne može da se formmira i bude svsishodan i u vazduhu, ali je uvek problematičan. Bilo da je jedinačni, dvojni ili trojni što je ujedno i podela bloka. Da bi došli u situaciju da blokiramo, moramo znati kako dolazimo do mesta odskoka. To se najbolje vidi na prvoj skici. Prsti bi trebalo da budu udaljeni 20 – 25 santimetara od srednje linije terena. Vidimo klasičan prekorak. 
Desna noga odlazi u stranu, stvara se prostor za prolaženje igrača između mreže i desne noge, potom leva ide preko desne, da bi kasnije desnom uradili zaustavni korak, levu pripojili i potom sledi skok. To je školska tehnika. Pre toga samo deca bi trebalo da nauče dokoračnu tehniku gde leva prati desnu. Ovo je smer sa leva na desno, a sve ovo se radi i u suprotnom smeru. Postoje još neki načini, trčanjem, prekoracima, iskoracima, ali su ove dve osnovne tahnike.
Imamo crtež priprema i skok u blok, od A do D. Vidi se osnovni položaj za blokiranje, gde su šake okrenute ka protivniku, u polusavijenom položaju, odakle se polazi u kretanje, da bi se došlo do skoka. Vidi se da su prilikom odskoka prsti rašireni, glava je u produžetku kičnemog stuba, ruke, odnosno nadlaktice su ispred ušiju, i to su osnovne stvari prilikom izvođenja bloka. 
Glava se ne savija napred ili nazad, jer može da odluči da li će se bloker kompletno vratiti napred ili nazad pri dokoku. Ali, postoji razlika kod muškaraca, koji iako je mreža visine 243 santimetra, skaču izuzetno visooko i skoro uvek im je glava iznad te visine i to poprilično. Da ne bi dobili loptom u glavu, oni je nagonski savijaju, ali i to treba učiti, kako pri tome ruke ne bi dodirnule mrežu.
Kada pogledamo fotografiju broj 1 vidi se upravo pominjano, a to je da je glava levog blokera u produžetku kičmenog stuba, 
jer ne može da je uradi lopta. Za razliku od nje, drugi igrač, sa brojem 13 morala je da savije glavu, ali je „namenski“ levu ruku razdvojila, pokušavajući da u poslednjem momentu izblokira protivnika. Tako nešto je svojevremeno sjajno radio Nikola Grbić.
Na sledećoj fotografiji, vidimo jedinačni blok, standardna varijanta pasivnog bloka. Igrač koji blokira je dobro skočio, ali dlanovi su okrenuti ka gore. 
Razlog je taj što napadač skače izuzetno visoko i ukoliko bi boliker skočio „normalno“ ili bi to bio smeč preko bloka ili bi mu možda povredio prste. Ukoliko ga je lopta pogodila u ovoj poziciji, ostala je u igri i njegov tim ima kontranapad.
Dvojni blok, klasičan primer, gde je zatvorena dijagonala u zoni dva, a napad je iz zone četiri, vidi se na fotografiji broj 3. 
Odbrana je vrlo lepo sastavila blok, napadaču je skraćen ugao i nema mnogo prostora da lopta prođe, osim u onom smeru gde to upravo blok želi, a to je ka najboljem odbrambenom igraču. Ruke su ispružene, vidi se da im je glava blago povijen napred, ali ide u produžetku kičmenog stuba. Ono što je bitno je da prilikom doskoka treba da paze da se ne povrede.
Za razliku od ove, na sledećoj fotografiji, broj 4 se vidi jena stvar koja u bloku nikako ne sme da se desi. 
Igračica sa brojem šest je zatvorila oči, iako ne izlazi glavom iznad mreže i u toj situaciji ne može da kontroliše loptu. Njena saigračica je prešla glavom i opravdano je što je zažmurila. Nije baš usaglašen blok zbog visine i skočnosti igračica i nije „jedinstven“. Blok kod desne igračice je dobar, jer su ruke ispred ušiju, a kod leve je „iznuđen“, jer kao da pokušava da bude što viša, pa su joj ruke iza ušiju.
Rusi su poznati po dobrom bloku, a to je slučaj na fotografiji broj 5. sve ruke su jedna pored druge, što znači da je jedinstven i da će napadač teško proći. 
Iako deluje da je blok izuzetno postavljen, mišljenja sam da bi odbrambeni igrači trebalo da se pomere za jedno 30 santimetara u levu stranu (gledajući fotografiju), jer bi u to slučaju, poslednji levi bloker bio paralelno sa napadačem (Pridi) i ovaj ne bi imao nikakve šanse da otpuca paralelu koju mislim da u ovakvoj postavci može da pokuša.
Za razliku od te situacije, imamo trojni američki blok (fotografija broj 6). Napadač (Nikolov) udario loptu, a vidi se kako sukcesivno beli spuštaju ruke, najpre broj 10, zatim broj četiri i na kraju 13. 
S obzirom na ono što se vidi, mislim da je srednji igrač i izblokirao pokušas smeča dijagonale. Ovde se vidi da je blok postavljen tako da napadač nikako nije mogao da napadne po paraleli, jer je nasuprot njemu stajao krajnji protivnički igrač. Još jedna bitna napomena, a to je kada se formira trojni blok, uvek se ide na poen.
U ženskoj odbojci se znatno manje postavlja trojni blok, ali ovaj koji je „namestila“ naša selekcija (fotografija broj 7) je nešto gde se vidi da je on izuzetno dobro postavljen. 
Napad je „pajpom“, ali su joj Jovana Brakočević, Milena Rašić i Brižitka Molnar zatvorile ceo teren. Mogla je eventualno da se nada da će da se odbije lopta od blok, ali se, po položaju šake, vidi da je Amerikanka išla na „kuvanje“, ali se to stiže u odbrani.Naš selektor praktikuje ovaj blok, jer ima sa kim da ga i postavi, a ovaj je za „Svaka čast devojke“.
I na kraju imamo „guranje“ na mreži dvojica igrača (fotografija broj 8) što je interesantan slučaj. 
Po pravilu pobeđuje onaj koji poslednji napravi guranje lopte. Desni pokušava da „nadgura“ levog, ima prednost jer je u naletu, lopta je na sredini mreže, može da je gurne, onda malo popusti, pa na kraju opet pojača i u tom slučaju bi bio pobenik ovog duela.
Podela bloka
Blok delimo na aktivan, tamo gde nam je cil da napravimo direktan poen na taj način ili druga varijanta, koja je mnogo primenljivija kako u muškoj tako i ženskoj odbojci, jeste zonski blok. Na taj način se pokriva određeni deo terena
