Kako se upornost i rad nagrađuju, možda najbolje može da kaže Milan Ćelić. I ne samo to, već sudbina često odvede u one predele o kojima se vrlo retko razmišlja, jer su u prvi mah daleko i pri samoj pomisli, a da se ne priča o „kilometraži“. Tako je njega sve to kad se skupi poslalo ni manje ni više nego u Brazil, pa sada uživo učestvuje u kreiranju nekadašnjih snova.
– Stvarno je baš tako. Ko je pre par godina mogao da razmišlja o Brazilu i svemu onom što donosi ova atraktivna zemlja. Par puta sam mislio o tome da sam u zemlji sambe, a o mogućnosti da zaigram – samo u snovima. Ali, desilo se to što se desilo. Sada mogu da kažem da sam aktivan glumac u svojim snovima, da igram ulogu koju imaju priliku samo retki.
Obreo se u jednom od manjih gradova, Montes Klarosu, ali i tamo je ljubav za odbojkom ogromna. Sjajni saigrači, među kojima i čuveni reprezentaivac Andre Nasimento.
– Sećam se kada sam ga prvi put video ovde. Do tada je to bilo samo na televiziji i u Svetskoj ligi u Beogradu ili Novom Sadu. Sjajan momak, uostalom kao i ostali. Posle 15 godina igranja odbojke tek sam u Brazilu izgleda shvatio pravi smisao ove igre, tačnije ljubav i poštovanje koje ljudi imaju prema tom sportu. Fudbal je neprikosnoven, sa njim ništa ne može da se meri, kažu ovde da je to smisao života, religija… A odmah potom odbojka.
Put ka Brazilu desio se skoro slučajno. Polse uspešne sezone u Turskoj, pre dve godine, u prošloj je bio angažovan samo mesec dana. I to da odigra par utakmica za jedan klub na delekom Istoku. Sad na red dolazi priča sa početka teksta.
– Iako je bio april, kada retko ko može da nađe angažman, radio sam nesmanjenom žestinom, znao sam da kad – tad nešto mora da se desi. Desilo se to da sam preko interneta stupio u kontakt sa jednim menadžerom i on mi je kao prvu opciju predložio Brazil. Hteo sam odmah sve da završim, da budem miran nekoliko meseci, do starta sezone. Nije moglo baš sve istog trenutka, počeo sam da sumnjam, ali se ispostavilo da nije bilo razloga.
Partije koje pruža u desu Montes Klarosa su na nivou onih koje bi mogle da mu garantuju novi ugovor u ovoj egzotičnoj zemlji. Medjutim, ne misli u tom pravcu.
– Da ne bude da pravim račun bez krčmara. Zadovoljan sam, sama pomisao da se svako jutro budim u Brazilu gde radim ono što volim i za to sam plaćen, izaziva osmeh na licu. Ne bih imao ništa protiv – konstatuje uz osmeh Milan Ćelić posle Vanje Grbića drugi Klečanin na „privremenom radu“ u Brazilu.
Samo jedan stranac
Šta znači igrati u Brazilu, koliko je zahtevno i teško, možda najbolje govori podatak da u tamošnjoj ligi svaki klub ima pravo na samo po jednog stranca.
To je sigurno jasan pokazatelj kvaliteta Milana Ćelića.
Još samo more
U gradu u kome trenutno živi, Montes Klarosu, nedostaje samo – more.
– Sve ostalo je skoro kao na spotovima za turistička putovanja po Brazilu. Ali idemo na gostovanja na kojima taj „nedostatak“ nadoknadjujemo.
Poznati na sve strane
Od one sjajne generacije brazilskih odbojkaša neki su prestali da igraju, dok su drugi mahom u domaćim klubovima.
– Vidjam ih ili sa druge strane mreže ili u publici. Od tih asova koji više ne igraju, kao što su Žiba, Nalbert i ostali, ume često da bude trema, jer nisu oni tek bilo kakva publika.
