Svoje prve kapitenske dane, Milena Rašić nije mogla da zamisli bolje. Podigla je već nekoliko trofeja, za samo par meseci, i na taj način je istakla kandidaturu da bude među najtrofejnijim kapitenima koje ima srpska odbojka.
-Dobro je, ali biće još bolje. Možda će zvučati malo neskromno, ali sam očekivala i više. Ne više trofeja, jer gde god da smo se pojavili u poslednjih par meseci, osvojili smo nešto, već mislim da je ovaj poslednji, u Nanđingu, mogao da bude veći. Mogli smo da igramo finale, a tamo… Sve bi bilo otvoreno.
Šta je nedostajalo da se tako nešto desi?
-Malo sreće, koja je često bitan faktor. Povredila nam se Brankica Mihajlović u najnezgodnijem momentu. Pored toga, polufinale sa Brazilom smo odigrale bez energije, delovale smo i kao bez želje, što takva selekcija ume da iskoristi. Ako nam je neka uteha, izgubili smo od novog starog osvajača Gran prija.
Srbija se sa trećeg učešća na finalnom turniru vratila sa trećim odličjem, a to je ipak velika stvar…
-Tri bronze, mogli bi malo da promenimo sjaj medalje. Šalu na stranu, ponosna sam na tim koji je samo 24 časa posle jedne loše partije, odigrao kako zna, kako je igrao u velikom broju utakmica ovog reprezentativnog leta. Mislim da smo nadigrale Kinu i zasluženo osvojile odličje na Gran priju posle 2013.
Tamo gde su birani najbolji, i Milena Rašić je bila na postolju. U Hong Kongu MVP turnira, u Nanđingu u najboljoj postavi Gran prija.
-Pojedinačne nagrade su uvek nešto lepo, ali one opet uvek proizilaze iz dobre igre celog tima. Zato ih najčešće i „podelimo“.
Slobodno vreme koje je između kraja jednog velikog takmičenja i početka priprema za narednog dao Zoran Terzić, uskoro ističe, meri se satima.
-Sve što je lepo kratko traje, tako i naš odmor. Uskoro se skupljamo, počinju pripreme za nešto novo, idemo na Kopaonik. Znamo da neće biti lako, ali isto tako znamo koliko će nam to donbrog doneti kasnije. Očekujem da sve bude u najboljem redu.
Sve to je u sklopu onog najbitnijeg za ovo leto, a to je Evropsko prvesntvo u Azerbejdžanu koje se održava krajem narednog meseca. Ambicije su, kao i uvek, visoke.
-Najviše. Nedavno je selektor Terzić rekao da idemo tamo ne da branimo bronzu od pre dve godine, nego da napadnemo zlato. U potpunosti se slažem s tim. Imamo kvalitet, želju, volju, imaćemo sigurno odlične pripreme za Evropsko prvenstvo, nekako nam i tradicija nalaže da se borimo za sam vrh. Naravno, ima mnogo reprezentacija koje žele medalju, čak i oniu najsjajniju. Neće biti lako. Da nas samo malo i sreća „pogleda“…
I da u “debitantskoj” sezoni na mestu kapitena Milena Rašić podigne perah namenjen najboljoj selekciju Starog kontinenta…
