Definicija odbrane bi bila da je to pravovremeno postavljanje, u pravom trenutku i na pravom mestu. U suprotnom, igrači su prinuđeni da se bacaju, da prave padove i kroz njih rade odbranu. Odbrana u padu je uvek iznuđena situacijom u igri. Ukoliko se igrač postavi na pravo mesto, u pravo vreme, odbrana će se odraditi kvalitetno. Naročito se to odnosi na mušku odbojku, gde lopta ide izuzetno brzo i nema mnogo vremena za ove „manipulacije“.
Već na prvoj fotografiji imamo velikog majstora ove igre, Brazilca Žibu, gde se vidi klasičan muški upijač. Postoji faza leta i u njoj odigrava loptu, desnom rukom. Ovo je klasičan upijač, on radi to izuzetno dobro, jer je motorički izuzetan igrač. Sve je urađeno kako treba i tu ne treba trošiti mnogo reči, već samo reći – savršeno.
Na drugoj vidimo da ova odbrana nije baš kroz pad. Reč je o američkoj univerzitetskoj ligi. Ovo je odbrana gde je devojka sakrila glavu, gde odbrane ustvari nije ni bilo. Čni se da je lopta udarila u njeno rame i odbila se nazad, pa bi je mogli nazvati slučajnom odbranom. Siguran sam da nije namenska i usmerena da se uradi, već se samo postavila, lopta je nju udarila. Bila je, ako tako može da se kaže, na pravom mestu u pravo vreme. Niije to bila odbrana kroz pad, mada je eventualno posle napravila.
Primer poluupijača ili sun, vidi se na narednoj fotografiji, broj 3. Ovaj igrač odigrava loptu, mislim iza zone pet, gde pokušava da je vrati u teren. Nije tehnički savršeno, apsolutno postoji faza leta, ali leva ruka je u vidu nekog oslonca. Svakako da je bilo svrsishodno.
Ponavljam, odbrana u padu je uvek iznuđena situacijom u igri. Ukoliko se igrač postavi na pravo mesto, u pravo vreme, odbrana će se odraditi kvalitetno. Naročito se to odnosi na mušku odbojku, gde lopta ide izuzetno brzo i nema mnogo vremena za ove manipulacije kao što se vidi na fotografiji broj 4. Kod dama je najveća brzilna izmerena 101 kilometara na sat, to je postigla Tijana Bošković nedavno na Olimpijskim igrama, a to je dostižna brzina da se odradi odbrana kroz pad. U muškoj ide preko 120 kilometara, i ako nisi na pravom mestu teško može nešto da se uradi kroz kretnju, osim ako se nije odbila od pasivnog bloka. Ovo je klasičan primer desne polvaljke, gde je lopta odigrana i gde Japanka ide preko svog levog ramena. Azijati zbog nižeg rasta imaju bolju motoriku. Sun i povaljka su klasičniji načini odbrana kod devojaka, dok je upijač specifičniji za muškarce. Kod njih se vrlo retko se može videti povaljka.
Kada smo se već dotakli te teme, nisam pristalica upijača i suna kod devojaka, a razlog je morfološke prirode. Mora da se padne na grudni koš, a svaki udarac u tom predelu kasnije može da izazove neke mikro traume ili neželjene posledice. Iz tog raloga, pošto dugo godina radim sa ženama, apsolutno pokušavam da zabranim da ne rade sun. Kad povuče igra onda se desi, ali one treba da rade povaljke, jer pad na leđa jeste zato da bi se zaštitio grudni koš. Povaljka se radi i sa strane i napred. To je nešto za školu odbrane, kao savet trenerima koji rad sa devojčicama, da izbegavaju sun, poluupijač i upijač, jer to nije ženski elemenat. Postoje dve vrste povaljke, prva je klasična, a druga je „svrdlo“, što je ranije bilo izuzetno karakteristično za Ruskinje. To je pad koji se dešava oko svoje ose, može da se ide i napred i u stranu, a opsanost je da se prilikom tog izvođenja dođe do povrede unuutrašnje strane kolena.
Ovde, a fotografiji broj 5 ova igračica je faktički isto kao Japanka malo pre, ali u desnu stranu i sa dve ruke. Ovo je iznuđen pad, jer ako neko u zoni pet, kao ona, odigrava sa leve strane, znači da se nije dobro postavio. Igrači u toj zoni, treba da rade odbranu ispred sebe i u desnu stranu. Ne u levu, jer je to aut. Ova je silom prilika pošto je lopta u terenu, ali je pravilno odrađeno. Imamo kontakt sa tlom, a kasnije će biti i kontakt rukom i okret oko desnog ramena.
Ovo, na slici broj 6 je nešto što ne podržavam, vidi se faza leta, a ne vidim let napred nego uvis, i biće prilično bolan kontakt s tlom. Odigrala loptu i leti dalje, muški upijač koji uradila žena. Faza leta koju ne preporučujem kod žena.
Klasičan sun se vidi na fotografiji broj 7, kontakt sa tlom gde se čeka da lopta udari. Ali ovo je beskorisno. Zašto? Devojka je već izašla van granica. Ovim odigravanjem lopta će samo odskočiti ispred nje, neće je vratiti u teren nazad, nego iznad, a onda če ova druga desnom povaljkom morati da čupa. Ovo je varijanta „bacam se da bih se bacao“. Teebalo je da uradi levu povaljku i da vrati loptu ka terenu. Igrači nisu dovoljo obučeni da rade obe povaljke podjednako. Srednjaci, libera, moraju da imaju specijalizaciju desne povaljke da im to bude savršeno. „Zona 1“, odnosno dizači i korektori, da rade levu povaljku, a igrači „zone 6“ moraju i jednu i drugu da znaju podjednako. Ne znači da ovi prethodni ne treba da znaju i drugu stranu, baš zbog ove situacije. Ovaj igrač je u „zoni 5“ mora da radi levu povaljku.
Jedan od najboljih igrača na svetu svih vremena, Karč Kiralji u još jednoj školskoj varijanti upijača, na slici broj 8. Vidi se faza leta, kao kod Žibe samo iz drugog ugla, možda može još bolje da se vidi. Leva ruka, po odigravanju će da napravi kontakt sa tlom da ublaži pad. Besprekorno
Ukratko o narednoj fotografiji , broj 9, jer se radi o zaštiti smečera koja takođe pripada elementu odbrane. Japanka sa, brojem 14 je smečovala, a devojka iz „zone 6“ uradila je zaštitu i odbranila loptu.
I na kraju još jednom ono što ne volim i ne preporučujem, iako je odrađeno sjajno. Upijač koji Kineskinja izvela na fotografiji 10 je za najvišu ocenu, ali taj elemenat definitivno nije za žene.
Postovani profesore, i iz ovih vasih predavanja moze mnogo toga da se nauci. Hvala