Još jedno veliko takmičenje „overeno“ je odličjem. Sa Olimpijskih igara u Tokiju, najbolje srpske odbojkašice vraćaju se sa bronzanim odličjima. Sebi su upisale još jednu medalju, baš kao i olimpijskom timu Srbije na najvećoj svetskoj sportskoj smotri. Nisu odbranile srebro iz Rija, ali svaka medalja sa Olimpijskih igara je ogroman uspeh.
Meč protiv Koreje nije bio ni zanimljiv, ni neizvestan, a takvog su ga učinije devojke koje je Zoran Terzić poslao na teren. Do pred kraj prvog seta Koreja je pružala kakav – takav otpor, a od tada pa dok nisu poletele jedna drugoj u zagrljaj, postojao je samo jedan tim. Raspoložene, motivisane, precicne, nasmejane… Tako su izgledale srpske odbojkašice, a kada su one takve, protivnik baš i nema mnogo izbora. Opet je Maja Ognjenović imala javni čas iz ogranizacie igre i opet je prepoznala kao najraspoloženiju i najsigurniju u napadu Tijanu Bošković. To je tandem koji je jako dobro funkcionisao u najvećem delu olimpijskog turnira, pa tako i u poslednjem meču, dok su ostale devojke pomagale dobrim epizodnim ulogama i doprinele da im na grudima zasija olimpjsko odličje.
Čestitke zaslužuju sve devojke, svi članovi stručnog štaba, koji neće imati puno vremena ni za slavlje, jer se vraćaju u Srbiju već u ponedeljak uveče, a tada i nastavljaju sa pripremama pred početak Evropskog šampionata koje se održava u Beogradu od 18. ovog do trećeg dana narednog meseca.
IZ STRUČNOG UGRA – ALEKSANDAR VLADISAVLJEV
Rezultat za ponos
Mislim da suze Tijane Bošković na kraju utakmice najbolje govore koliko je svima bilo stalo da se dobije poslednji meč i završi još jedno veliko takmičenje pobedom. Ima u tome i nezadovoljstva jer nisu igrale za najsjajnije odličje, što govori koliki su ona i njene saigračice šampioni, pošto i ostale, siguran sam, misle tako.
Ovaj meč bio je pokazatelj da postoji želja da se i na narednim takmičenjima teži ka najvišim ciljevima i rezultatima. Šta reći o samoj utakmici… Bila je onakva kakva se očekivala za termin u 9,00 časova ujutru, skoro pa nikakva što se tiče nekog kvaliteta. Ali utakmica za medalju koja se igra u pomenutom terminu, a posle onakvog poraza od Amerike, uslovila je onakav početak sa naše strane. Kada su se malo kasnije oslobodile pritiska, bila je to lagana, lepa i rutinska pobeda, gde je suvi kvalitet došao do izražaja u potpunosti. Čak 33 poena Tijane Bošković, sa možda malo više dobijenoh lopti, ali ovo je bio meč za medalju, znači da se igra na najsigurniju varijantu, a ne na neku lepršavost.
Na kraju, treba odati priznanje svim devojkama, celom stručnom štabu, ljudima iz Odbojkaškog saveza Srbije na ogromnom uspehu. Bilo je puno nepredviđenih problema, počev od pomeranja Olimpijskih igara zbog virusa, pa onih kadrovskih, vezanih za povrede i da ne pominjem sve. Ovo je rezultat na koji smo svi ponosni.
