Pojedinci se raduju kada osvoje jednu titulu šampiona, oni ređi imaju sreću da se na najvišem postolju nađu dva, tri možda četiri puta. Najviše je onih kojima to u čitavoj karijeri ne pođe za rukom. Međutim, Slobodan Boškan je sa, može se slobodno reći, svojom Vojvodinom, po 12 put postao najbolji u Srbiji. Rekord, više od rekorda, neko bi se radovao pa ne bi stajao danima, ali za nekadašnjeg reprezentativca i člana one najbolje reprezentacije koja je ikada igrala odbojku, nešto skoro sasvim normalno. Osam ih je osvojio kao igrač, tri u funkciji sportskog direktora i sada prvu kao trener kluba u koji je ugradio veliki deo sebe.
Od tri moguća, Vojvodina je osvojila dva trofeja. Kako ocenjuješ sezonu koju si počeo kao sportski direktor, a trijumfalno okončao kao trener?
-Zadovoljstvo posle osvojene šampionske titule je sasvim razumljivo, baš kao i posle osvojenog Super kupa čime smo nagovestili velike ambicije i očekivanja. Ali, zadovoljstvo je delimično jer smo propustili priliku da osvojimo i kup Srbije. Kada budemo podrobnije analizirali sezonu, sigurno ćemo oceniti kako u Ligi šampiona nismo imali sreće, jer smo zapali u grupu sa Trentinom, koji igra finale Lige šampiona, i sa Dinamom iz Moskve koji je osvajanjem Kupa CEV i oba pehara u Rusiji, imao najbolju sezonu u istoriji.
Koji je trenutak za tebe bio najteži u ovoj sezoni?
-Definitivno kada sam sa mesta sportskog direktora postavljen na poziciju prvog trenera. Ne jer sam se uplašio, taman posla, već zato što je to bilo neposredno pred start plej – ofa, kada nije bilo vremena za neke veće „zahvate“, kada je svaka utakmica bila važna, svaku je trebalo pobediti. Uz to, imali smo i neke povrede, razgovore sa igračima, svaka utakmica je bila teška, a svaki protivnik, kao i uvek, dodatno motivisan kada igra protiv nas. Ali, sve to spada u opis posla, koji smo mi na kraju, vidi se to pomedaljama i peharu, uspešno okončali.
Kako je izgledao momenat preuzimanja tima. još iz igračkih, a potom i direktorskih dana, znaš da su trofeji i titule, na neki način obaveze Vojvodine.
-Najteže, a ujedno i najbitnije, bilo mi je da „prelomim“ da postajem trener Vojvodine. Po završetku igračke, imao dam zadovoljavajuću trenersku karijeru nekoliko sezona, ali poslednje tri godine nisam na taj način bio u odbojci. Što se samog izazova tiče, nikad nisam bežao od njih. Tako je bilo i sada.
I kao i uvek, Slobodan Boškan se hrabro uhvatio u koštac sa novim poslom, koji je završio primajući čestitke. Nekoliko minuta po završetku poslednjeg meča u sezoni, nisi mogao a da na pomeneš ulogu prethodnika, Siniše Gavrančića, u još jednom velikom uspehu Vojvodine…
-Naravno, on je deo ovog uspeha, jer koliko je odličnih treninga odradio sa timom, koliko je sebe ugradio u klub svih prethodnih godina. i on je zvao, čestitao na uspehu odmah posle utakmice.
Koliko si uopšte imao vremena da nešto promeniš i šta je to bilo?
-Rekao sam već da je momenat dolaska na mesto trenera bio prilično nezgodan. Nisam želeo da menjam mnogo, već samo neke sitnice. Neke su bile vidljive, neke nisu. Puno sam pričao sa igračima, nosiocima igre, predočavao im šta se od njih, kao takvih, očekuje, kolika im je odgovornost, uticaj na tim, kakvi su im zadaci…
Koliko ti je „prelaznoj fazi“ pomogla činjenica da si bio sportski direktor, da si skoro svakodnevno provodio vreme sa igračima i stručnim štabom na treninzima?
-Olakšalo mi je svakako, jer sam znao ko od igrača koliko može. Samo sam sada provodio mnogo više vremena na treninzima i u pripremi protivnika. Imao sam, da tako kažem, dobro predznanje. Drago mi je što nisam pogrešio u proceni i što smo na kraju odradili jako dobar posao.
Sezona je završena u ponedeljak, a praktično dan kasnije je za Slobodana Boškana počela nova. Kakvi su trenutni planovi za naredni period?
-Može se reći da su standardni, a to je novi napad na sva tri trofeja u domaćem takmičenju. Naravno, očekuje nas veliki izazov u grupnoj fazi Lige šampiona, a verujem da ćemo imati više sreće u žrebu nego u prethodnoj. Sve to zahteva da se pojačamo na nekim mestima, ali prevashodno da popričamo i vidimo planove igrača kojima je istekao ugovor. Neke ćemo pokušati da zadržimo, a na osnovu svega toga, razmišljaćemo o pojačanjima. Jasniju sliku ćemo imati za 15 do 20 dana.
Takav je Slobodan Boškan bio kao igrač, posvećen, profesionalac do krajnjih granica, maksimalno koncentrisam na zadatke, takav je i sada kao trener. Onda nije ni šudo kada se zna da je od 18 šampionskih kruna, sebe ugradio u čak 12.
