Za neke je to neočekivana, a za neke skoro pa normalna vest – najbolja ženska juniorska selekcija igraće u finalu Svetskog prvenstva u Roterdamu. Posle trijumfa u četiri seta protiv domaćina Holandije, u finalu će tim Vladimira Vasovića igrati opet protiv Italije, što će biti sjajna prilika za revanš.
Opet je „duža klupa“ presudila, opet je koncentracija bila na strani mladih srpkinja, opet je to bila velika radost. Svi veruju pretposlednja. Bolji servis, bolji blokm bolji prijem servisa, sve je to bilo u korist srpskih talentovanih odbojkašica. Možda je napad mogao da bude malo bolji, ali biće, nema sumnje. Blokerski su Minja Osmajić i Hena Kurtagić odradile ogroman deo posla, Stefana Pakić i Bojana Gočanin su sjajnom odbranom ulivale poverenje napadačima, gde su se istakle Isidora Kockarević i Branka Tica. Naravno, i tandem dizača Mandović – Tišma skoro bez greške, a ne smeju se zaboravili i uloge ostalih (Cvetković, Uzelac, Malešević, Savić). Kada je trebalo, kada je o finalisti odlučivala smirenost, kada je svaka lopta bila vredna srebra, tada su sve pomenute devojke bile na najvišem nivou. Tesno dobijen treći set i četvrti „na razliku“, uslovili su suze radosnice i ogromnu radost.
Srebrne medalje su već obezbedile, napravile su veliki uspeh, ali on može da bude ogroman, da se kući vrate sa najsjajnijim odličjima. Nema razloga ne verovati da će tako biti.
