Aktuelne šampionke Evrope i planete, zvanično najbolja ženska selekcija na planeti, uskoro bi opet trebalo da se okupi. Kreće novi reprezentativni ciklus, nova putovanja širom planete, utakmice… Sezona sigurno napornija od prošlogodišnje, jer naš nacionalni tim očekuju čal četiri velika međunarodna takmičenja. Trofejni selektor Zoran Terzić, zvanično najbolji na Starom kontinentu, a po mnogim mišljenjima i “broj jedan” na svetu, imaće dosta problema da na svakom od četiri ostvari rezultate koji se očekuju od reprezentacije koja je obeležila poslednjih par godina.
Sa svojim saradnicima je već polako počeo da pravi planove, kako na najbolji način izvršiti sve zadatke, kako odmoriti pojedine devojke kojima je odmor više nego neophodan posle nekoliko napornih godina igranja, kao i kako na četiri takmičenja, Ligi nacija, Kvalifikacijama za Olimpijske igre u Tokiju 2020. potom Evropskom šampionatu i na kraju Svetskom Kupu, ostvariti rezultate dostojne čelnoj pozicije FIVB rang liste.
Da li je reprezentativna sezona nekada do sada bila napornija? Toliko putovanja, takmičena, kako sve to izdržati?
– Mislim da je 2015. bila još gora. Igrali smo Evropske Olimpijske igre, potom Gran pri, onda Svetski Kup i na kraju Evropsko prvenstvo. Tada je Svetski Kup bio kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre u Riju. Mnogo utakmica je trebalo da se odigra kako bi smo se kvalifikovali. Sada, ove godine, to su samo tri, a pomenuti Svetski Kup više nema skoro nikakav značaj. Svaka reprezentativna sezona je prilično slična, osim one u kojoj su Olimpijske igre, tada je osim njih bio još samo nekadašnji Gran pri, odnosno sada Liga nacija.
Postoje neki prioriteti, pa shodno tome, kako po važnosti napraviti redosled pomenutih obaveza?
– Svakako da je na prvom mestu Kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre u Tokiju naredne godine. I bilo bi jako dobro da se odmah kvalifikujemo. Potom dolazi Evropsko prvenstvo gde branimo zlato iz Azerbejdžana. Svetski Kup je tek na kraju, do tada ima dosta, a što se tiče Lige nacija, mislim da sve više gubi na značaju. Najpre zbog načina na koji se igra. Pa evo, 18. maja se igra finale Lige šampiona, a već tri dana kasnije počinje Liga nacija, što nije baš normalno.
Shodno velikom broju utakmica, pomenutom kalendaru, ali i umoru igračica, kod nekih većem, kod nekih manjem, ali uvek postoji i koji je uvek evidentan, sa kakvim timom i kojim brojem igračica će raspolagati naša selekcija ovog reprezentativnog leta?
– Moraćemo da kombinujemo, tu nema dileme. Bilo bi nemoguće i nehumano očekivati da one devojke koje su odigrale Evropsko prvenstvo 2017. pa Svetski šampionat prošle godine, a i koje su pre toga dugo u reprezentaciji, očekivati da igra recimo Ligu nacija. Pogotovu štio uvek treba podestiti na činjenicu da sve one igraju u vrhunskim evropskim i svetskim ekipama, gde imaju teške i naporne klupske sezone. Dobar deo njih dobiće odmor, a koliko, kada i kako, to ćemo videti. Nadam se da ćemo biti maksimalno kompletni za Kvalifikacioni turnir u Poljskoj i Evropsko prvenstvo u Turskoj. Ponavljam, to su nam prioriteti ovog leta.
Znači, da se spreme mlade snage, po svoj prilici će imati mnogo prilika da pokažu šta znaju ove sezone?
– Baš tako. Moraćemo da priključimo dosta mladih i ne samo da treniraju, već i igraju. Prilike će biti i da priključimo neke nove devojke, da uđu u “tretman” i da se polako navikavaju na reprezentaciju.
Kao aktuelni evropski šampion, a onda i svetski, Srbija će verovatno još više biti “na meti” ostalim selekcijama. Kolika je odgovornt, odnosno, koliko će biti teško odbraniti evropski tron?
– Ukoliko devojke budu svesne svega, a nema razloga da tako ne bude, neće biti većih problema na Evropskom šampionatu. Naravno, ne treba očekivati da da ćemo opet igrati bez poraza i pobeđivati sve, da smo mi Bogom dani, ali opet, zna se koji kvalitet ima naša reprezentacija. Radi o iskusnim igračicama, koje su do sada mnogo puta dokazale odgovornost, tako da verujem da nećemo doći u situaciju da neke od njih ne žele da igraju, da hoće da pauziraju više i slično Osvajanje titule prvaka sveta nije prestanak igranja odbojke u Srbiji.
Pobednički ritam Zoran Terzić nastavio je da održava i u novom klubu, Fenarbahčeu, a rezultati koje postiže opravdavaju naziv najboljeg trenera Starog kontinenta. Njegov tim je ušao u polufinale Lige šampiona.
– Verovali smo da možemo i desilo se. Nije bilo ni malo lako, ali naša pobeda u Italiji u prvom meču bila je presudna. Da je Skandići jako dobra ekipa, pokazalo se u revanšu gde su dobili prva dva seta i vodili u trećem. Dešavalo se tačno ono čega sam se pribojavao, da će biti stegnute, ono kad dođeš do vrata nečega, a onda ne možeš da ih otvoriš i prođeš kroz njih. Kada je sve išlo ka tome da ćemo igrati zlatni set, konačnio su se opustile i zaigrale kako znaju. Zato i jesmo u polufinalu Lige šampiona, mom prvom u karijeri.
Koliko će biti teško da prvo polufinale postane i prvo finale Lige šampiona u karijeri?
– Koneljano je favorit, samo za jednog igrača su promenili sastav u odnosu na prošlu godinu kada im je trebalo malo da pobede Ezačibaši u polufinalu. Igraju najbržu odbojku u Evropi, imaju mnogo kvaliteta, ali i neke mane koje ćemo gledati da iskoristimo.
Pobeda tamo, pobeda ovamo, titula tamo, titula ovamo, evropska, svetska, reprezentativna, klupska, najbolji trener u raznim anketama. Ozbiljan trijumfalni niz iza sebe ima Zoran Terzić, mnogo medalja, ličnih priznanja… A najvažnije od svega je to da se nije zasitio. Na ogromnu radost svih kojima je Srbija na srcu.
Problem su i treneri
Svi pričaju kako je sezona duga i kako će biti veliki problem sa igračicama. Skoro da niko ne pominje trenere nacionalnog tima.
– Sa tim se suočavamo već neko vreme. To su veliki problemi i svake godine su sve veći. Onog ko pravi raspored takmičenja, neke stvari izgleda ne interesuju. Teško je da svi budu zadovolji, to znamo, ali je jako teško da mnogi klubovi svoje trenere koji rade u reprezentaciji, čekaju do novembra.
Neka bude prvo pa muško
Dva koraka, velika, ogromna, dele Zorana Terzića od nove titule, klupskog prvaka Evrope. Bilo bi to u debitantskoj sezoni, a jedan veliki trener znao je da kaže da “ne treba osvajati u prvoj godini, jer ako se ne odbrani, odmah se smatra kao neuspeh”.
– Čuo sam za to, znam ko je to rekao, stvarno veliki trener. Ali ne bih imao ništa protiv da bude, što se kaže, “prvo pa muško”.
U “Feneru” još dve godine
Nedavno je Zoran Terzić potpisao produžetak saradnje sa Fenerbahčeom na još dve godine. To je samo znak koliko ozbiljne i velike ambicije ima klub sa armijom navijača.
– Ambicije i ciljevi su trofeji, to se zna. Da se preuzme pozicija Vakifbanke i Ezačibašija koji dominiraju već nekoliko godina. Ekipa će biti donekle izmenjena, a meni je bitno što uz mene saradnju nastavljaju i moji saradnici i zemljaci Vladimir Banković i Željko Bulatović.
Doktor!!!
Srecni smo sto si nas Zorane Terzicu
Svaka cast
Cestitke za ovo do sada i unapred cestitke za ono sto ce da bude!!!
Uvek odmeren u izjavama i svaka rec ima tezinu. Bravo majstore!