Pre nešto više od 17 godina kao „proizvod ljubavi“ jednog poznatog odbojkaša i ne manje poznate odbojkašice, koji su se upoznali i zavoleli par godina ranije igrajući za Aris u Solunu, rodio se mali Davide. Otac Slobodan Kovač i majka Tanja Bilbija su mu, a da ni on sam to nije znao (a ko ga je pitao da li želi), usadili odbojkaški gen, ljubav prema igri preko mreže. Dovoljno je pogledati njegov hod, pa prijem servisa, a onda i lik, i „videti“ dvoje nekadašnjih reprezentativaca naše zemlje. Ako neko kaže „isti Boba“, ne može da pogreši, baš kao i onaj koji ga prokomentariše sa „mali je ista Tanja“. Ono pitanje „A čiji si ti“ sigurno mu niko neće postaviti.
Danas su svo troje sticajem okolnosti stanovnici Beograda, a sve naravno zbog najmlađeg člana porodice koji od ove sezone nosi crno – beli dres. Kada je iz nekadašnje prestonice Srbije, Kragujevca, stigao u sadašnju, zbog dogovora oko „uslova“ sa novim klubom, kojih nema, za njim je malo kasnije krenula i majka.
– Nije on razmažen, ali u situaciji u kakvoj se našao, morala sam da mu budem pri ruci. Da spremim, da skuvam, da mu pomognem da se snađe u velikom gradu. Zna on vrlo dobro da se brine o sebi, ali za početak smo svi zajedno odlučili da bude ovako. U početku sam asistirala na treninzima mlađih kategorija Radničkog, a sada sam „savetodavno“ samo kada me nešto pita.
„Mali“, za sada 197 santimetara visoki naslednik osvajača olimpijskog zlata iz Sidneja, brzo se uklopio u novo društvo. Od nedavno Kovači su ponovo zajedno, svi. Glava porodice je pod malo čudnim i nepravednim okolnostima ostao bez posla u Peruđi i odmah se obreo da bude sinu glavna podrška. Čeka novi posao, ali i savetuje „juniora“ kako da i odbojkaški što više liči na njega, a ako je moguće da ga u karijeri i prestigne.
– Nije zato što je moj, nego je stvarno talentovan – kaže Boba Kovač uz osmeh. – Visinom me je već stigao, a niko srećniji od nas dvoje ne bi bio ako bi Daci napravio uspešniju karijeru od moje. Na neke stvari mu ukažem, ali ima trenera koji ga gleda svaki dan i koji zna šta je za njega najbolje. Tehnički je dobar za svoj uzrast, treba samo malo da ojača, a to dolazi vremenom. Voli da trenira, ustvari obožava, a to je osnovni preduslov, uz talenat koji neosporno ima. Uporan je, zna da je samo 10 odsto talenat, a 90 odsto rad. Sam je izabrao odbojku, niko ga nije terao, mada je sigurno i genetika uradila svoje.
Naravno, na kojoj poziciji u timu igra Davide Kovač bilo bi suviše lako nagradno pitanje. Urođen „čekić“, dobru igru u odbrani i precizan napad je nasledio od oboje primača servisa koji su u svoje vreme bili među najboljima na ovim i ne samo ovim prostorima.
– Tata je tu veći kritičar, ali znam da je svaka njegova kritika dobronamerna, tako je i shvatam. Svestan sam odavno kakvu je on imao karijeru, koji nivo odbojke je igrao. I mama takođe. Mnogi misle da imam pritisak zbog toga, ali nisu u pravu. Ne igram odbojku zbog njih, nego zbog sebe. Oni mi samo pomažu savetima da budem još bolji – kaže glavni junak ove priče.
S obzirom da je na spisku kako kadetske, tako i juniorske reprezentacije Srbije, znači da „mali zna posao“. Naravno, svestan je i sam koliko još može da napreduje, koliko da trenira, ali za njegove godine, poziv u reprezentativne selekcije je dobro „prolazno vreme“ da jednog dana možda bude i kako otac.
– Lep je osećaj kad me porede sa tatom, uostalom on je moj idol i voleo bih da igram odbojku kavu je on igrao. Gledao sam te utakmice, to je nešto fantastično, bio sam šokiran kada sam video koji je to nivo bio još onda. Imao sam priliku i snimke maminih da gledam. Ali želim da izgradim svoj stil, da imam svoje ime i prezime u odbojkaškom sportu. Ne želim da ponavljam neke greške koje je on pravio, a odnose se na povrede koje su ga kasnije odvajale od terena.
Kada si na treningu koji on vodi ili bar asistira, kao što je trenutno u Partizanu, da li ga gledaš kao oca ili kao trenera?
– U početku je bilo ovo prvo. Naravno, tada sam bio mnogo mlađi. Što sam postajao stariji, shvatao sam da je on velika odbojkaška ličnost i u takvim situacijama, na terenu, gledam ga iskuljučivo kao trenera. Znam da on može najviše da mi pomogne, pa ga zato uvek pitam oko svega što mi nije jasno, kako na treningu, tako i van njega.
Prošle godine, nekako u ovo vreme, mali Davide je bio u opremi Peruđe, a pored sebe je imao velike asove ovog kluba, zajedno sa Goranom Vujevićem, koji je direktorski posao tog dana zamenio loptom, da malo pojača rad.
– Bio je to sjajan osećaj. Veliki igrači, na čelu sa Kviskom, koji je i tada bio u formi iako je prestao da igra aktivno, a sa svima njima ja. Volim da se dokazujem, zato nisam imao tremu. Na kraju su svi konstatovali da znam da igram odbojku, što je za mene bilo veliko priznanje.
Kako i gde vidiš sebe u budućnosti?
– Imam neki plan kome ću težiti. Daću sve od sebe da ih realizujem, bar onoliko koliko je do mene. Trenutno je to da na svakom treningu dajem maksimum, da napredujem iz dana u dan. Ako jednog dana odem negde „preko“ znači da to zaslužujem svojom igrom i odnosom prema njoj. Čvrsto verujem da će tako biti.
Sa samo 17 godina Davide Kovač rezonuje kao da mu je mnogo više. Krenuo je već odavno uzlaznom linijom i ako ovako nastavi, imaće, u anjmanju ruku, lepu odbojkašku karijeru. Sigurno bi cela porodica bila srećna ako jednog dana ne bude više „Bobin mali“, nego da svi govore „ono je Dacijev tata“. Tada će znati da je uspeo.
Boba: Hoće sve da zna
Da li treba reći o čemu se u porodici Kovač najviše priča. Naravno da ne, a sin često ume da iznenadi oca.
– Milsim da odbojku shvata mnogo ozbiljnije nego što sam mislio. Ide u detalje, analize igre protivnika, svakog pojedinca protiv kog treba da igra… Stvarno je studiozan u nekim stvarima. Odbojka ga je definitivno „uzela pod svoje“.
Tanja: U funkciji odbojke
Za „neupućene“ ili ine koji su zaboravili, karijera Tanje Bilbije – Kovač je bila više nego uspešna. Sa ekipama Mladosti iz Zagreba i Jedinstva iz Užica ima sedam šampionskih titula i isto toliko Kupova. Sa Zagrepčankama je 1991. osvojila Ligu šampiona, a kasnije su bili i treći na premijernom Svestkom prvenstvu klubova u Brazilu. Shodno tome imala je i dobar reprezentativni staž.
– Po završenoj karijeri ceo život mi je, prevashodno u funkciji odbojke, prvo Boba, sad Daci. Dešavalo se da mesec dana budem sa jednim, negde po svetu, a onda mesec sa drugim u Kragujevcu. Naravno, zna se ko ima prioritet.
Zajdnički trening
Nije retkost da se na jednom mestu, u sportskoj opremi vide svi članovi porodice Kovač. To je najčešće u teretani, gde „muška vertikala“ radi po „ozbiljnom“ programu, dok sve to radeći pretežno „fitnes“ prati „ženska vertikala“.
Kakva divna prica