Kada se uzme da muške slekcije Srbije vrlo retko u poslednjih par godina učestvuje na velikim međunarodnim takmičenjima, omnda je igranje na Evropskom šampionatu, i osvajanje šestog mesta pionira dobar rezultat. Još jedna stvar je vrlo važna, uprkos porazu od Bugara u borbi za petu poziciju… A to je da se sa ovim momcima radilo na drugačiji način nego do sada, da su se okupljali bar jednom mesečno, trenirali sedam dana, igrali juniorsku ligu Beograda i kalili se za ovako nešto. Zato se može reći da je ovo samo jedna od usputnih stanica ove generacije, koja bi vremenom trebalo još više da stasava.
Što se utakmice sa Bugarskom tiče, kao da je kroz jedan meč napravljeno podsećanje na sve prethodne. Opet par lopti, opet mala nesigurnost, opet tesno izgubljeni setovi, kako su Bugari dobili u četiri seta, tako su mogli i momci Strahinje Kozića. Ali ovo iskustvo će doći do izražaja već na nekom narednom takmičenju.
