Bilo bi baš nekako bezveze da najbolji tim na planeti ne bude i najbolji na kontinentu. Da se to ne bi desilo, potrudile su se naše najbolje odbojkašice koje su u Ankari, pred više od 12 hiljada turskih i stotinak naših navijača, odbranila titulu šampiona Evrope, osvojivši ukupno treće najsjajnije odličje na ovom takmičenju. Time je nastavljena serija nepobedivosti, pa će nekada u budućnosti nekom drugom biti jako teško da do dva zlata na dva šampionata stigne bez izgubljenog meča, sa samo par setova prepuštenih protivniku. Zadatak teško ostvariv.
Ako se celo finale može podvesti pod jednu reč, onda je to – drama. Reprezentacije su se smenjivale u vodjstvu tokom celog meča, a više šansi da meč mirnije privede kraju imala je naša selekcija. Međutim, kao da su želele da potvrde da su kraljice neizvesnih utakmica, da su majstori svih situacija. Kada se u dvorani nije čulo ništa, one su bila najkoncentrisanjie, kada su u taj breku Turkinje već počele da slave, one su pokazale da su tada najjače. I jesu, i zato su šampionke.
Dobro u Turskoj znaju Tijanu Bošković, sada su je još bolje upoznali, znaju i Maju Ognjenović, Brankicu Mihajlović, Stefanu Veljković, a upoznali su do krajnjih granica Minu Popović, Bianku Bušu, Silviju Popović i Bojanu Milenković. Sve one, uz sjajnu podršku ostalih devojaka, demonstrirale su odbojku dostojnu najbolje selekcije u Evropi. Koncentracija, sposobnost da se izvuku iz problematičnih situacija, da odserviraju as posle buke koja se čula do Istanbula, sportska drskost, anticipacija… Sve to je moralo da bude na izuzetnom nivou da bi se stiglo do zlata.
Time je i sve rečeno, jer kada je jedan tim toliko dominantan, kada ne igra dobro, a pobeđuje, kada se zna i nema ni malo sumnje da će igrati sve bolje, pa kada se sve to i ostvari, kada se rivali plaše samo kojom snagom će naš tim odigrati meč, onda to može da znači samo jedno. Da je taj tim, Srbija, najbolji.
VIDIMO SE U BEOGRADU 2021.
Naredno, 32. Evropsko prvenstvo održaće se za dve godine, a po drugi put igraće se u četiri države. Još prošle godine je odlučeno da to budu Bugarska, Rumunija, Grčka i Srbija, gde će i održati završne borbe za medalju.
Biće to drugi put da se kontinentalni šampionat igra u našoj zemlji. Prvi put je to bilo 2011. kada su Jelena Nikolić i devojke obradovale navijače u prepunom Pioniru osvahjanjem zlatne medalje. Za dve godine “neke nove klinke” će probati u sličnom ambijentu osvoje još jedno, u nizu, odličja za srpsku žensku odbojku.