HRABRI NEVEN ODGOVORIO SAIGRAČIMA

Na pitanja svojih saigrača Neven Majstorović je odgovorio u neverovatno kratkom roku. I ne samo to, njegovi odgovori bili su kako se to i očekivalo, izuzetno zanimljivi, duhoviti, iscrpni i u potpunosti se „uklopio“ i objasnio sve ono što je interesovalo njegovu reprezentativnu braću. Bio je prvi i hrabro se uhvatio u koštac sa izazovom. Shodno pitanjima, neki momci iz su dobli ono što možda nisu očekivali, ali će ih svakako nasmejati. Ni jedno od postavljenih mu nije predstavljalo problem. Čak je bio i kreativan u smislu fotomontaže. Pa da krenemo redom.

Tomislav Dokić

S obzirom da si oduvek voleo da igraš primača, da li si posle uspeha na reprezentativnom nivou kao libero prihvatio taj poziv koji ti i te kako odgovara ili se nadaš da ćeš imati prilike u budućnosti da se oprobaš kao igrač zone 4 i u inostranstvu, kao nekad u Partizanu?

N. M: Ljubav prema toj poziciji datira jos iz mlađih dana i selekcija, imao sam tu sreću da se okušam kao primač servisa i u domaćim okvirima i to je izgledalo sasvim dobro, ali su kao kruna svega izostali trofeji. Potpuno mi je jasno i shvatio sam da vrhunsku odbojku na tom nivou na kom je igraju gospoda koja su mi i postavljala ova pitanja, mogu igrati samo kao libero, i da ako želim da se nalazim u njihovom društvu, svoju pažnju, trud i rad, treba da posvetim usavršavanju na toj poziciji kako bih i ja i oni i svi mi zajedno kao grupa imali koristi. A primač… Primač neka malo sačeka.

Nikola Jovović

Zašto nikad ne dozvoljavaš da ti se dira kosa, kad i ovako nemaš lepu frizuru?

N. M: Sa ovim vrlo originalnim pitanjem ističeš najoziljniju kandidaturu da budeš sledeći nominovani koji će odgovarati na ista, a zašto ne reći i još “nezgodnija” pitanja. Što se postavljenog tiče, mislim da si možda i najmanje kompetentan da komentarišeš bilo čiju frizuru s obzirom da je tvoja za vrlo kratko vreme evoluirala od frizure Lepe Lukić, preko neke kreste na glavi, do poslednjeg izdanja zvanog Dzoni “robija”. A to što ne volim da me diraju po glavi, kao što to u većini slucajeva biva, proizvede kontra efekat kada se za tako nesto sazna, pa tako da moja glava bude vrlo cesto na meti tebe pa čak i doktora Ljubana Martinovića, kojem je to neizmerno zanimljivo.

Aleksandar Atanasijević

Ko ti je najbolji cimer, od kada si u bilo kojoj od nacionalnih selekcija do danas?

N. M: Ovo pitanje si postavio zato što želiš da čuješ svoje ime… I čućeš ga. Znači to si ti, čuveni Aca Tibia. Bili smo zajedno u sobi još u vreme kada smo igrali za kadestsku reprezentaciju, tada si bio za čitavu generaciju mlađi od nas. Međutim i tada se videlo da imaš “materijala” i talenta da postaneš ovo što si danas. Ovo je bila prva sezona u seniorskoj reprezentaciji da smo cimeri s obzirom da si pre bio sa Lisincem, a ja sam uglavnom menjao cimere. Mogu samo da kažem da je količina smeha koja je dolazila iz naše sobe često umela i da uznemiri saigrače iz susednih soba s obzirom na način na koji se smeješ. Najcešći gosti sobe su bili Marko Ivović i Srećko Lisinac i u toj kobinaciji neću preterati i ako kažem da nas je često boleo stomak od smeha.

Marko Podraščanin

Kad planiraš da se ženiš, već ti je vreme?

N. M: Hahaha, ako uzmemo u obzir da si ti imao baš ovoliko godina kada si stao na “ludi kamen” i da ti u braku baš lepo ide, čak tu ima i novih članova koji su lepi na mamu (mala Mila) može se izvući zaključak da mi je vreme. Međutim, to nisu stvari koje mogu da se predvide i koje imaju rok trajanja, a svadbi će biti i to uvek budu nezaboravni momenti. Ima momaka koji su u dugogodišnjim vezama koje lepo funkcionišu tako da… Posle Saleta, Nikole, Alekse, Okole…

Aleksa Brđović

Da li je istina da si imao ponudu iz Novog Pazara i zašto je nisi prihvatio?

N. M: Istina je imaš dobro obveštene izvore. Prioritet mi je bio da nađem klub u inostranstvu gde ću moći da nastavim da se razvijam. Sada vidim da je Novi Pazar oformio jednu dobru ekipu i čini se da su jedni od najozbiljnijih kandidata za titulu. A sa tobom možda jednog dana zaigram u tvom voljenom klubu Partizanu.

Dragan Stanković

Zašto nećeš da nam ispričaš vic o “Dva lu.. …..?!

N. M: Taj vic sam pričao tri puta, prvi put, zadnji put i nikada više. Iako je tada izazvao smeh i naišao na oduševljenje prisutnih, svaki naredni put kada ste me terali (terali je prava reč) da ga ispričam, uspešno sam se odbranio. A ovde stvarno ne bih smeo…

Marko Ivović

Da li je istina da te je Raul Lozano zvao “Turista” i zašto?

N. M: Hahaha, taj nadimak je nastao pred gostovanje Lisketovog Belhatova u Radomu prošle godine. Na jednom treningu sam stvarno bio loš, padale su mi lopte u odbrani i koje je trebalo i koje nije trebalo da padaju, pa me je trener Lozano u šaljivom tonu pitao jesam li turistički u Radomu. Tako je taj nadimak nastao i bio je plod zaista odlične atmosfere koju smo imali u ekipi i na kraju krajeva rezultata, jer smo završili sezonu imajući iznad sebe samo “nedodirljive” Zaksu, Rešoviju, Belhatov i Gdanjsk.

Nikola Rosić

Šta to ima naša reprezentacija što ostale reprezentacije nemaju?

N. M: Ima najmlađeg igrača (Uroša Kovačevića) koji izgleda kao stariji brat najstarijeg igrača (Nikole Rosića), ima naboljeg govornika kada su bilo koji značajni datumi unutar tima u pitanju (dr Ljubana Martinovića), ima DJ statističara (Joxa), i 14 igrača i sedam ljudi u stručnom štabu različitih karaktera koji odlicno funkcionišu kao jedna celina.

Milan Katić

U kom od tri kluba u kojima si igrao u Srbiji ti je bilo najbolje i zasto?

N.M: Svaki klub u kojem sam igrao u Srbiji nosi neku svoju draž. Afirmisao sam se u Crvenoj zvezdi, sa njom kao 17 – godišnjak osvojio titulu prvaka Srbije, sa 18 igrao Ligu šampiona. Posle toga period proveden u Jedinstvu iz Stare Pazove, i zaista prelepe uspomene koje odatle nosim, ne samo vezane za odbojku već i za ljude koje sam tamo imao prilike da upoznam. Ali, ako moram da se odlučim, odlučio bih se za Partizan. To je klub koji mi je omogućio da u potpunosti formiram sebe kao igrača i kao ličnost, klub koji me je za vrlo kratko vreme promovisao u reprezentativca Srbije i na kraju krajeva klub koji je najzaslužniji što sam danas uspešan odbojkaš.

Nemanja Petrić

Kako ti je uspelo da osvojiš srca više devojaka čak i od takvog zavodnika kakav je Bata Atanasijević

N. M: Nisam siguran, ali mislim da je u pitanju šarm, hahahahahaha… Šalu na stranu u postavljenom pitanju ima dosta subjektivnog osećaja i tvoje želje da budem na vrhu liste kada je u pitanju kategorija “naj zavodnik’” i hvala ti na tome. Ali, istina je da su na toj listi pored Bate svakako i Uroš Liske, Mare, Džoni i – naravno Okola.

Srećko Lisinac

Ko je tvoj odbojkaški otac i koji su treneri najviše uticali na tvoj odbojkaški razvoj?

N. M: Teško je reći. Kroz karijeru sam imao prilike i sreću da radim sa zaista odličnim trenerima, kako u mlađim selekcijama tako i u seniorskoj odbojci. U mlađim kategorijama najvise sam radio sa Ljubomirom Galogažom koji je stvorio čitav niz igraca, a među poslednjim generacijama koje je trenirao pre nego sto je otišao u žensku odbojku, bila je i moja. U pionirskoj ekipi Crvene zvezde Marko Vojvodić koji i dan danas radi na stvaranju novih talenata. Prvi susret sa seniorkom odbojkom doneo mi je i rad sa Željkom Bulatovićem, za kog mogu reci da je “ruska skola”, a da budem siguran da se on neće naljutiti. Čak će mu biti i drago. U Staroj Pazovi sam radio sa Željkom Vukelićem i Jovom Cakovićem koji je pravi odbojkaski fanatik i uopšte me ne čude uspesi koje ženska ekipa Jdinstva pravi pod njegovim vođstvom. U Partizanu punu afirmaciju stekao sam kod trenera motivatora Milana Đuričića i kasnije Vladimira Vasovića pred kojim je lepa trenerska karijera. U Poljskoj sam radio sa slavnim Raulom Lozanom, a sada imam priliku da radim ponovo sa našim, Nikolom Matijaševićem jednim od najcenjenijih i najpoštovanijih odbojkaskih autoriteta u Francuskoj. Moram pomenuti i Milana Žarkovića slektora juniorske reprezentacije, a naročito Igora Kolakovića kojem dugujem veliku zahvalnost što sam postao reprezentativac i koji mi je dao šansu da igram odbojku na ovom nivou na kojem je igram danas. Naravno, tu je i Nikola Grbić sa kojim želim da se radujem uspesima u budućnosti.

Miloš Nikić

Koliko možeš dnevno da spavaš?

N. M: Ne spavam toliko koliko misliš i koliko ti se čini da spavam. Možda je jedino stvar lošeg tajminga pošto se meni uvek spava kada se drugima to ne radi i onda se stvara pogrešna slika. Ali da znaš da nisam prevelika spavalica.

 

Ko je sledeći?

N. M: Moglo se odavno naslutiti, sledeći kome postavljamo pitanja je Nikola Jovović!!! Veliki pozdrav…