Odbojkaški svet, ne samo u Srbiji, već i mnogo šire, tuguje za doktorom Ljubanom Martinovićem. Lekar koji je decenijama vodio računa o zdravlju svih nacionalnih selekcija, preminuo je na svoj 72. rođendan.
Svakako da nema onog ko je makar jednom kročio na odbojkaški teren, a da nije čuo, a nedugo zatim i zavoleo doktora Ljubana. Za svakog je imao koristan savet, lepu reč ili šalu, u zavisnosti šta bi procenio da je tog momenta bilo potrebno. I nikada nije pogrešio. Sačekivao je i ispraćao mnoge generacije, radovao se sa njima često, a vrlo retko i tugovao. Obišao je ceo svet sa svim reprezentacijama, ma kako se naša država zvala, a svi su ga znali i o njemu pričali samo lepo. Najviše je bio vezan za najbolju mušku selekciju, sa kojom je osvojio sve medalje, sa svih velikih takmičenja. Uspesi plavih nisu mogli da se zamisle bez doktora Ljubana, koji je posle svakog osvojenog odličja imao šta da ispriča. Uvek je isticao da je dobitnik ordena Nemanjića drugog stepena, na osnovu čega je od mnogih i dobio nadimak.
Njegov odlazak u legendu ostaviće veliku prazninu kod svih koji su se sa njim družili, kod njegovih najmilijih pre svega, a potom i u celom odbojkaškom i spprtskom svetu naše zemlje, jer je doktor Ljuban bio jedinstven i neponovljiv.
Jedan jedini.
