21. 4. 2023.
Posle mnogo godina igranja u plavom dresu, Nemanja Petrić je odlučio da se oprosti od reprezentacije. Odluku koju je doneo, objavio je u javnosti, uz poruku kroz koju“protiče“ mnogo emocija. Zahvalio se svima onima koji su doprineli da se oseća onako kako se on osećao svih godina, a naročito poslednjih nekoliko u kojima je bio kapiten plavih, kada je 2019. u Parizu podigao pehar namenjen šampionu Evrope, posle finala u kome je osvojio poslednji poen.
San, motivacija, odgovornost, borba, poštovanje, uspeh, ponos, čast… Sve su to reči i emocije, koje me vezuju za ovaj meni sveti dres i grb Srbije.
Svaka priča ima svoj početak i kraj, pa tako i ova moja reprezentativna.
Jedan prelepi period koji počinje od želje da jednog dana izadje na „čuveni“ balkon Skupstine, do ostvarenja iste, podizanja Evropskog pehara, kapitenske trake i predvođenja mojih orlova i braće poslednjih godina.
Priča ispunjena snažnim emocijama, trenucima, događajima, putovanjima, a ponajviše ljudima. Ljudima sa kojima sam kroz nju koračao i koji su mi pomogli da napišem i ovim putem im se duboko zahvaljujem.
Bila mi je velika čast draga moja Srbijo, a tvoje dres ce ostati moja najveća nagrada.
Hvala ti Srbijo! Od sada tvoj najveći navijač, Nemanja Petrić.
Drugovi iz reprezentacije su odreagovali, prosto preplavili društvene mreže porukama sa istom količinom emocija, zahvalili se njemu na izuzetnom odnosu, na sjajnom druženju, na nezaboravnim momentima u kojima je bilo velikih slavlja i ono malo trenutaka kada je bilo poraza. Očigledno da je igranje u najjačim ligama sveta, uzelo danak da se Namanja Petrić više ne oseća najbolje, da su hronične povrede verovatno uticale na njegovu odluku. Sasvim je sigurno da će biti uz svoje dojučerašnje saigrače kao najveća podrška, jer ne treba zaboraviti koliko je puta prihvatao igranje za plave, iako nije bio najzdraviji, rizikujući da se stanje pogorša. I još jedna stvar… Igrao je ne samo kad god je trebalo, nego i šta god je trebalo, pošto je na Evropskom prvsntvu u Turskoj 2009. godine, posle povrede srednjih blokera, morao da odigra na toj poziciji.
Na kraju obraćanja, kapiten je napisao „Hvala ti Srbijo“.
Treba dodati – HVALA TI NEMANJA!!
Od srca
San, motivacija, odgovornost, borba, poštovanje, uspeh, ponos, čast… Sve su to reči i emocije, koje me vezuju za ovaj meni sveti dres i grb Srbije.
Svaka priča ima svoj početak i kraj, pa tako i ova moja reprezentativna.
Jedan prelepi period koji počinje od želje da jednog dana izadje na „čuveni“ balkon Skupstine, do ostvarenja iste, podizanja Evropskog pehara, kapitenske trake i predvođenja mojih orlova i braće poslednjih godina.
Priča ispunjena snažnim emocijama, trenucima, događajima, putovanjima, a ponajviše ljudima. Ljudima sa kojima sam kroz nju koračao i koji su mi pomogli da napišem i ovim putem im se duboko zahvaljujem.
Bila mi je velika čast draga moja Srbijo, a tvoje dres ce ostati moja najveća nagrada.
Hvala ti Srbijo! Od sada tvoj najveći navijač, Nemanja Petrić.
