27. 2. 2023.
Dan odbojke, kako se već nekoliko poslednjih godina zove finale Kupa Srbije, gde se istog dana igraju oba meča, u sezoni 2022./2023. pamtiće odbojkaši Partizana i odbojkašice Uba. Crno – beli su odbranili zvanje najboljeg u ovom takmičenju, dok su devojke, u čijoj dvorani su utakmice održane, drugi put prigrlile isti trofej. Još malo statistike ogledalo bi se u tome da je ekipa Bojana Janića posle Superkupa, osvojila još jedan trofej u nekoliko meseci (oba puta savladavši Vojvodinu), a da je Ub i prošli put kada je osvojio pehar bio domaćin pomenutog spektakla, kada je isto bio uspešniji od Jedinstva.
Spektakl, baš tako. I ovog puta se pokazalo da je ljubitelja odbojke željnih da uživo vide ova dva finala bilo daleko više od kapaciteta dvorane na Ubu koja je opet bila „umivena“, uz propratne detalje kojih se ne bi stideli organizatori najvećih odbojkaških dešavanja na svetu. Ova susreta igrana su u po pet setova, što znači da su oni koji su imali sreću da se nađu na tribinama, kao i mnogobrojni pored TV ekrana, imali maksimalan užitak. Vojvodina je dva puta vodina, Partizan dva puta stizao, i na kraju prestigao rivala i prigrlio veliki pehar. Pre početka meča, čini se da su „lale“ bile blagi favoriti, ali se crno – beli nisu predavali ni jednog momenta. 
Igrali su dobro, onako kako se od njih očekuje, gde su pored onih od kojih su se poeni očekivali, iste osvajali i oni za koje Novosađani to nisu očekivali. Za razliku od beogradskog tima, ekipa Slobodana Boškana je igrala ispod očekivanog nivoa. Izgledali su kao da ih je sputala važnost meča, ali iskustvo koje imaju svi oni, apsolutno govore da tome nema mesta. Zato će Slobodan Boškan svakako imati puno posla pred odbranu titule šampiona. Što se tiče statističkih podataka, brojke kažu da je anpad Partizana rešio sve, odnosno da je anulirao slabiji blok, prijem servisa, poprilično padnnutih asova (čak 11), pa i sam servis. Uz veću hrabrost koju su imali u svakoj kritičnoj situaciji. To ih je dovelo do toga da ključnu razliku naprave već na startu taj – breka, i tako mirno čekaju kraj i veliku radost.
Što se dama tiče, tu je viđeno sve ono što odbojku čini dinamičnom, punom uzbuđenja, velikih preokreta, atraktivnom… Prednost domaćeg terena nije postojala, jer već duže vreme se Pazovčanke u dvorani na Ubu osećaju skoro pa kao kod kuće. Videlo se to u momentima kada su stigle prednost domaćina u prvom setu, koja nije bila mala. Kasnije ih i prestigle, a pola sata potom i udvostručile prednost. i niko tada nije pomislio da može doći do preokrata. A on se upravo dogodio. Tim Jova Cakovića kao da je stao da predahne, ali je taj predah trajao malo duže. Pojedine igračice kao da su se uplašile pobede, skoro pa su nestale u napadačkim akcijama, pa je Branka Tica, sjajna i u napadu i u odbrani, ostala skoro pa usamljena. Malo po malo, domaće su se vraćaje u meč, a Marijana Boričić je posegla za nekim rešenjima za koja ni sama nije mislila da će ikad posegnuti. Jedina koja je sve vreme igrala na nivou finala i održavala Ub „u životu“ bila je Kubanka Anet Benitez. 
I kada su Pazovčanke sve usmerile ka njoj, proradile su neke koje su do tada bile više nego blede. A kako je počeo taj – brek, blede su postaje odbojkašice Jedinstva. U glavi im je, sasvim sigurno bilo samo kako su prokockale veliku prednost. za razliku od njih, misli domaćg tima bile su usredsređene na trijumf. Od negde se „pojavila“ Bojana Ćelić, koja je u tih petnaestak minuta nadoknadila sve propušteno u četiri prethodna seta. Uz pomoć saigračica, omogućile su domaćoj publici veliku radost.
