Snagu “neke nove” selekcije Srbije na svojoj koži osetile su i Poljakinje. Pošto su pomalo nesrećno izgubile od kompletne reprezentacije Italije, pa zajedno sa stručnim štabom uradile detaljnije analize pre svega svoje igre, naše devojke su i dalje imale samo jedan cilj – da igraju najbolje što znaju. I skoro da je bilo tako, pošto je organizator kvalifikacione grupe za Olimpijske igre (na kome igraju još Srbija, Portoriko i Tajland), koji je bio skoro pa u najjačem sastavu, tako “isprašen”, da verovatno još uvek ne zna šta mu se desilo.
Svakako da Poljakinje i ne prepoznaju polovinu devojaka koje igraju Ligu nacija već treću nedelju. Ali, posle ovog duela, sigurno će im poslevtiti dosta pažnje (na primer Katarini Lazović, Bojani Gočanin, Emiliji Anstanasijević). Uz one stare (Anu Bjelicu, Teodoru Pušić, Maju Aleksić, Mina Popović), koje su viđali do sada na raznim takmičenjima, pa do onih koje igraju u njihovom šampionatu (Slađana Mirković, Jelana Blagojević), za koje su mislili da ne mogu da ih iznenade, ali se desilo suprotnio. U odsustvu Zorana Terzića, prvi trener, Branko Kovačević, postavio je takvu taktiku, pripremio zadatke i davao savete, da je devojkama ostalo samo to i da urade. I uradile su. Kada su Poljakinej imale set loptu na početku, sa klupe je ušla Antanasijevićeva i sa dva dobra servisa trasirala put ka preokretu koji su prethodno “utabale” ostale devojke. Što bi se reklo, nije bilo slabog mesta u timu koji je igrao ne gledajući na rezultat. Bitno je bilo da se zadaci ispune. Na koliko se spektakularnih načina odbranila Jelene Blagojević, pa potom na koliko je čudesnih načina osvajala poene. Veliku podršku je imala u Katarini Lazović, koja koristi svaku šansu. Novitet je bio i igra sa dva libera, pa dobra odbrana, pasivan blok, nekoliko majstorskih “kuvanja”… Nije bilo panike, a bilo je rešenja u momentima kada je Poljska imala tri poena viška u trećem setu.
– Očekivala sam iskreno da će ovaj meč trajati duže, a ne samo tri seta. Ipak, rezultat deluje malo visoko, ali je i naša igra bila odlična. Čestitke zaslužuju sve devojke, vidi se rad na treninzima, vidi se da se uigravamo i verujem da će tako biti i u budućim utakmicama – rekla je Maja Aleksić.
Pogled na statistiku je neumoljiv. Svi elementi su na strani naših reprezentativki, pa čak i ona gde su greške u servisu, što je bio i jedini “minus”. Uz pregršt pozitivnih utisaka, on je neprimetan, a novi protivnik (sreda 17,15 časova) je Rusija koja se pred ovaj turnir malo pojačala.
– Osnovni cilj je ispunjen, a to je da se igra poboljšava. Razlog tome je i to što već nekoliko utakmica ovaj tim igra zajedno, ali opet je bilo padova jer to nije dovoljan broj mečeva. Veći deo meča je bio ono što smo želeli. Ispunili smo ono štro smo se nadali, idemo ka njemu još dalje, očekujemo i u naredne dve utakmice dobre partije pre svega, ma ko bio na terenu, a svakako će biti promena – istakao je Branko Kovačević.
Koliko mladi tim Srbije može, teško da neko zna u ovom momentu. Ali ono što je sigurno jeste da se nikoga ne plaše.
