MINA POPOVIĆ – ŽIVOT MEĐU ZVEZDAMA

Za samo 15 – tak meseci naša mlada reprezentativka Mina Popović prešla je veliki put. Od Crvene zvezde, gde je bila dominantna, pa shodno tome što je dobrano prerasla nivo igranja u Superligi Srbije, preko Vićence, sve do Bergama. Kada bi se gledalo po kilometrima, „i nije nešto“, ali ko se iole razume u odbojku, zna da je Fopapedreti jedan od najboljih ženskih klubova unazad dvadesetak godina, ne samo u Italiji, već i Evropi. E, u tom klubu, koji je trenutno i lider šampionata, igra „mala Mina“.

– Kada sam dolazila, znala sam da su tu od naših igrale Jelena Nikolić i Jelena Blagojević i da su ponele sjajne utiske, znala sam i da je Fopapedreti poznat klub… Ali kada sam videla koliko je tu pehara, kakve se sve „brojke“ vezuju za ovaj klub, postala sam svesna „ozbiljnosti situacije“. Mnogi klubovi su prolazni što se uspeha tiče, neki se gase, novi dolaze, a jedino Fopapedreti traje dugo vremena i to na vrhunskom nivou. Zato sam srećna što sam tu i znam kolika je odgovotnost nositi njegov dres.

Pored toga što je klub jedan od najslavnijih, ekipa koju čine takva svetski poznata odbojkaška imena, Katarina Skovronska, Eleonora Lo Bjanko, Paola Pađi, Martina Guiđi i Paola Kardulo, najbolje govore u kakav „krem“ je Mina Popović „upala“.

– Koliko one imaju iza sebe iskustva i trofeja… Ne verujem da je puno onih koji se time mogu pohvaliti. Da, u početku je bilo malo neobično biti na treningu i svlačionici sa svima njima, jer su one neko o kome sam čitala kao klinka. Mnoge su igrale na vrhunskom nivou kada ja nisam počela da treniram odbojku. Ali pored toga što su sjajni igrači, veliki su i kao ljudi. Ustvari ceo klub je kao jedna velika porodica. Mnogo ih cenim i poštujem, a možda malo više od ostalih Eleonoru Lo Bjanko, jer ipak moja igra zavisi od dizača. Ako sa njom nisam dobra, ako mi ne daje lopte, mogu da idem kući. Šalim se malo, ali smo stvarno sjajan tim. Često i izađemo svi zajedno. Osećam se kao da sam 10 godina u Bergamu… Ma i više od toga, kao kod kuće.

Na njenoj pozicij igraju još dve odbojkaške „gromade“, Martina Guiđi i Paola Pađi, koje imaju iskustva verovatno kao svi blokeri u ligi zajedno.

– Koliko toga od njih ima samo da se nauči. I uvek su tu da pomognu, ukažu na grešku, posavetuju kako da budem još bolja. To je neprocenjivo. A sam podatak da sam na svakoj utakmici do sada bila u startnoj postavi, meni je nešto nestvarno.

A i rezultati govore da u Bergamu sve funkcioniše kako treba. „Fopa“ je trenutno vodeći na tabeli italijanske lige.

– Zacrtali smo visoke ciljeve i za sada sve ide dobro. Možda je, iskreno, ovo malo i iznad očekivanja. Samo da ovako ostane, mada smo svesni da ima i te kako mnogo da se igra. Bilo bi lepo da na kraju osvojimo bar jedan trofej.

Po dolasku je, kako kaže, iznendila Martina Guiđi, koja joj se obratila sa „Dobro jutro“.

– Najpre nisam znala ko je to rekao, a onda sam se setila da se ona dugo godina zabavlja sa Mitrom Đurićem, što znači da je „viđena“ kao srpska snajka, pa mora da naiči naš jezik. A s obzirom da sa njim u Veroni igra Uroš Kovačević, da u okolini ima još naših, planiramo da napravimo jedno „srpsko veče“, čim nam budu obaveze dozvolile.

Bergamo je mali grad, ali svi vole odbojku i Fopapedreti, pa je tako prepoznaju po ulici dok šeta, žele „selfi“ i dobiju ga, uz prepoznatljiv osmeh. Najviše se druži sa Slovenkom, Evom Mori („imam nekog, da kažem našeg“). Odomaćila se toliko da je „zadužila“ i dres sa „svojim“ brojem – pet. Igra sa velikim svetskim zvezdama, deo je Fopaperdetijevog „sazvežđa“ u kome se dobro snalazi. Malo li je… Za sada.

 

 

Bergamo – centar sveta

Pored toga što ima dobar tim, Bergamo je, bar po priči Mine Popović, i geografski najbolje mesto u Italiji.

– Sve mi je na „sat vremena“. Najčešće se viđam sa našim devojkama iz Montikjarija, Biankom Bušom, Jelenom Nikolić i Sanjom Malagurski. Igramo i prijateljske utakmice, a često vikendom „gostujemo“ jedni kod drugih ili se nađemo na „pola puta“.

 

Učenje srpskog

Trener Fopapdretija, Stefano Lavarini, ceni srpsku odbojku, ali i želi da nauči što više srpskog jezika.

– Na skoro svakom treningu me pita kako se šta kaže i to onda pedantno zapisuje u telefon. Inače je prilično smiren, pa u šali kažem, kao da nije trener.

Srpski „predaje“ i Martini Guiđi.

– Kada smo nas dve u društvu, ona priča srpski, a ja italijanski. Tako najbolje vežbamo.

 

Photo:legavolleyfemminile.it