Dva srednja blokera i jedan korektor jesu deo tima, ali daleko od toga da su tim. Igrom slučaja, dva srednja blokera postaju vokali, a korektor gitarista grupe „Ničim izazvan“. Ni tu nisu ceo bend, ali su i te kako bitni „igrači“ u njemu. Dok su polovinom prošle decenije Dragana Ilić i Boris Bakalov vodili računa o tome kako da spoje blok, kako da napadnu sa sredine zone napada, a Bojan Gluvajić kako će viti što ubojitiji iz zone odbrane, niko nije ni slutio da će nekoliko godina kasnije teren zameniti binom, da će umesto lopte imati neke druge „igračke“, a da će im note postati ono što su nekada bili pravci protivničkih napada i taktika za protivnika.
U početku su ljudi iz odbojke mislili da su „zaludni“ da nemaju pametnija posla i da su se nekako slučajno pronašli, da sve to neće nešto posebno da zaživi i da će brzo potražiti neka nova životna rešenja. Karijere u odbojci su počele da se bliže kraju, kada su jedno vreme uporedo trenirali i svirali i pevali i dalje nisu bili ozbiljno shvaćeni. A onda je počelo da se priča o nekoj novoj grupi, „Ničim izazvan“, koja svira muziku koju svi mogu da slušaju, dobar deo i da u njoj uživa.
– Vidi je Gaga majke ti – sigurno su bili komentari hiljade ljudi iz ženske „vertikale“. – Ona što je igrala u Obiliću i Zvezdi… Otkud ona
Nisu zaostajali poznavaoci zbivanja u muškoj “vertikali”:
– Jesu to ona dvojica iz Partizana, Bakalov i Gluvajić… A baš sam se pitao šta je sa njima. Daj baš da čujemo šta znaju, da li bolje igraju ili sviraju.
Takt po takt, ton po ton, reč po reč i muzika je počela da nosi, da se sviđa velikom broju ljudi. Ljudi iz odbojke su počeli da se ponose što konačno imaju „svoju“ grupu. I tako najpre bojažljivo i sa trenom po klubovima u Beogradu, onda su usledila gostovanja, zatim veće svirke, koncerti… Na odbojku su odavno zaboravili, ali je se rado sećaju. Publika je opet bila sa druge strane, samo ne odbojkaška, samo sada svi „navijaju“ samo za njih, nema protivnika. Priča ide otprileko tako da su Bojan i Boris ili Boris i Bojan, svekodnevno zajedno, da izuzetno dobro sarađuju, pa je tako bilo i ovog puta, samo su birali na koje će ko pitanje da odgovori.
Radili ste sa Darkom Rundekom, znači sa pevačem visoke klase. Uporedi to sa nekim igračem iz odbojke, sa kijim si trenirao nekad?
Bojan: Tokom karijere sam se na terenu susretao sa sjajnim igračima. Monogi od njih su stvarno ostavili neverovatan utisak, ali najviše sam bio impresioniran Ivanom Miljkovićem. Nisam imao prilike da igram protiv njega, ali jednom prilikom smo Boris i ja odradili nekoliko treninga u njegovom društvu i sa još par reprezentativaca. Njegov pristup treningu i osećaj za tok i kvalitet treninga su na mene ostavili neverovatan utisak. Darko Rundek i Ivan Miljković, dva majstora svog zanata. Jedan u umetnosti, drugi u sportu.
Vašu grupu čine dva “srednjaka” i korektor… Koga bi još voleli od vrhunskih muzičara da upotpune “startnu postavu” benda “Ničim izazvan”?
Boris: Mi već, čini mi se, imamo “all star” tim. Svaki deo našeg benda je sa svim svojim kvalitetima, ali i nesavršenostima baš tu gde treba da bude. Sportski rečeno: Skockali smo tim.
Kakve sličnosti imaju odbojka i muzika, šta je to što tebi vezuje ove dve stvari?
Bojan: Nema mnogo sličnosti. Jedine dve iste stvari su tim i vežbanje. Što više truda uložiš – bićeš bolji. A isto tako skup individualaca daju loš, a ne dobar bend.
Da li si nekad igrao pred toliko ljudi koliko vam sada dolazi na koncerte?
Bojan: Čini mi se da je brojka tu negde i sa najvećeg koncerta i sa utakmice na kojoj sam igrao. Možda je bilo malo više ljudi na koncertima, oko 6 000 ljudi
Čija je bila ideja da se krene u ovu muzičku avanturu, posle toliko godina na terenu, tj. “ko vas sastavi”…
Bojan: Boris i ja smo dugo godina, još dok smo igrali zajedno, pomalo pisali pesme. U jednom trenutku smo više maštajući nego što smo znali šta radimo, odlučili da krenemo sa snimanjem neke od njih. Dragana je bila tu uz nas i ona je praktično prvi član naše družine. Posle smo krenuli sa ozbiljnijim radom i popunili sviračka mesta prijateljima.
U jednom periodu ste i igrali aktivno i svirali… Kada je rečeno” stop, od danas se samo bavimo muzikom”?
Boris: Misao o potpunom prestanku sa sportom i prelasku u samo muzičke vode je dolazio postepeno. Vremenom smo počeli više da razmišljamo o tome gde ćemo u narednom periodu nastupati, kako će izgledati aranžman neke pesme ili omot narednog albuma, a glava je sve manje bivala u utakmicama. Fokus je sve više bio na muzici. Kada je dobio veće razmere odlučili smo da “okačimo patike o klin”. Na kraju krajeva nije fer da u nekoj ekipi uzimamo mesto nekome ko žarko želi da igra, a da mi na terenu razmišljamo da li u nekoj pesmi bolje leži truba ili violina.
Da li ste u početku mislili da će sve biti ovako ozbiljno?
Boris: ma kakvi, ni blizu. Sve je počelo kao igrarija i želja da se uradi nešto drugačije. Međutim pretvorilo se u glavnu stvar u našim životima kojom ćemo verovatno, i uz malo sreće biti okupirani do kraja života.
Da li ste vas dvojica bolje sastavljali blok ili pesme?
Bojan: S obzirom da su do sada pesme nastajale nekim ritmom od par pesama na svakih par meseci, mislim da smo ipak sastavljali blok bolje (i više) od pesama
Da li je Gaga pre dve i po godine pevala ono “Trideset”…
Boris: Ako jeste, onda je to sigurno u nekom hevi metal aranžmanu ali nije nam se hvalila.
Da li na koncertu nekad postoje “Tužne devojke”?
Boris: Samo kao naziv naše pesme. Imamo tu sreću da na naše koncerte dolaze ljudi koji se ne stide da pokažu svoje emocije kakva god ona bila i neretko se dešava da vidimo i neku suzu. Ljudi su na tom mestu da bi sebi koliko – toliko ulepšali i olakšali živote, pa često dolazi do “ventiliranja” emocija, kako na bini tako i ispred bine.
Sa kim bi voleli da radite, a da je to realno, a sa kim da to i nije tako realno (mada se nikad ne zna)?
Boris: Do sada smo imali sreću da smo radili sa svima sa kojima smo to i želeli. Sarađivali smo sa Darkom Rundekom, SARS-om, Nevenom Glibetić iz Marčelovog kvinteta, (ne)normalnima, kao i sa najboljim muzičarima sa ovih prostora, saksofonistomGaborom Bunfordom, I bubnjarom Srđanom Dunkićem. Što se tiče svetskih muzičara lista želja je predugačka.
Šta je Gaga rekla kada ste je pitali da vas prati (ili kako je doslo do tog dogovora)?
Boris: Ona je uvek spremna za akciju, poziv za učestvovanje u radu benda nije ništa drugačije prihvaćen. Znači odmah je došla.
Od toliko posla, da li imate vremena da nekad malo odigrate odbojku, bar da se napucavate?
Bojan: Odbojku baš i ne igramo od kada smo prestali ozbiljno da se bavimo njome. To je prošlost, mada imamo vremena za neke druge aktivnosti. Uglavnom teretana i fudbal.
Da li nekad živite u proslosti?
Bojan: Gotovo nikad. Originalni naziv pesme je bio “Živeti u prošlosti znači umirati u sadašnjosti”. Dajem sve od sebe da se bavim sa rečima – sad i sutra, a nikako sa – juče.
Gde se izgubi više energije, na terenu ili na bini?
Bojan: Uh, čini mi se da su druge vrste enegrije u pitanju, ali da podjednako iscrpe. Mi smo navikli uvek da dajemo sve od sebe. I nekad na terenu i sada na bini.
Da li je Nenad Peruničić uspeo da spase radio u vašem najnovijem spotu kakva je saradnja sa njim?
Bojan: Radio još uvek nije spasen. I ne samo radio, nego i kultura, prave vrednosti. Za njih moramo da vodimo bitku iako je mozda i unapred izgubljena. Ali svaka, pa i mala pobeda je ipak pobeda. Mi se borimo kao što naša pesma kaze “za svako parče etra”.
I borba im jako dobro ide. Ne nije ona sa zamišlejnim protivnikom, već sa idejama, kreativnošću, to su stvari u kojima sigurno pobeđuju. Jer svako od njih je dao sebe kako bi ostavio traga na ovom muzičkom nebu. Svako – skoro od sebe – Ničim izazvan.
Hvala Veljko, dolazimo
Nedavno je još jedan odbojkaš, zlatni olimpijac iz Sidneja, Veljko Petković, koji inače pravi gitare, rekao dam u se sviđa vaša muzika i da kod njega imate popust na instrumente. Šta misliš o tome?
Boris: Veliki pozdrav za Veljka, drago nam je što mu se sviđa ono što radimo. A što se tiče popusta, sigurno ćemo gledati da tako nešto iskoristimo, pa ćemo mu se prvom prilikom javiti. Neka spremi neku posebnu gitaru za nas. Drago nam je da imamo još jednog odbojkaša u rock & roll svetu, jer tu odbojkaša nikad dosta!
O tebi…
Jedna pesma ima naziv – O tebi… Pa damo i gospodo, izvol’te..
Bojan: Gaga je sanjar, divno biće, jako dobroćudna. Najlepše joj je da bude u oblacima, ali to, na njenu žalost, ne uspeva uvek. I ima najlepši falset koji sam ikad čuo. Boris je kreativac, prepun ideja, kao vulkan, uspavan, ali kada ga nešto pokrene, postaje nezaustavljiv.
Boris: Bojan ima ogromnu pokretačku snagu koja nas prodrma kada počnemo da padamo u neku letargiju ili kada se ulenjimo. Činjenica je da radi odličan posao, jer već pet godina bez prestanka idemo punom parom napred. Gaga je najstarije dete koje sam ikada upoznao, a sanjarska crta koju ima je vrlo je zarazna i sve nas negde održava mladima. Za 50 godina benda joj obećavam zlatan sat da bar nekad dođe u dogovoreno vreme.
Gaga: Njihove pesme najbolje govore o njima. Ispod dvometraskih gromada smeštena su dva nežna, dobra i topla srca, a dodatno ih krasi nevidjena duhovitost i kreativnost. Često mi bude žao što publika od nas dozivljava “samo” muziku.
Princeza na zrnu graška
Za razliku od odbojkaša, jedina odbojkašica koja je nišim izazvana počela da se bavi muzikom, imam mnogo više obaveza. Bavi se jednim detetom, čeka drugo, čuje se sa članovima benda, kad stigne ide na probe, mada je mahom redovna, ali trenutni nedostatak vrena ne znači da ga nema bar tiloko da odgovori na nekoliko pitanja. Omiljena je među kolegama, “maze je i paze” (samo je ne zovu Đole).
Najpre, ko ne zna o Dragani Ilić kao odbojkašici mnogo, neka dobro obrati pažnju. Možda je nekad gledao, a ne zna da je to bila ona. Igrala je u tri od četiri beogradska velikana (Obilić, Zvezda, Poštar) bila je između ostalog, tri puta šampion sa Crvenom zvezdom i dva puta osvajač Kupa, jedno vreme čak i kapiten. Kao internacionalka u Španiji je osvojila jedan Kup i igrala finale plej – ofa, takođe je igrala u Turskoj, Finskoj i Italiji. Juniorska i seniorska reprezentativka. Ali stvarno sve to je ostvarila u karijeri…
Kakva je tvoja uloga u ovom timu…
– Može se reći da je slična kao i uloga srednjeg bolkera u odbojkaškom timu. Nije da sam neki glavni vokal bez koga se ne može, kao na primer bez dizača ili primača servisa, a opet da me nema – bila bi rupa.
Odakle ljubav prema muzici?
– Oduvek. Odrasla sam u kući u kojoj je stalno bila prisutna muzika, s obzirom da mi je otac radio na radiju. Završila sam nižu muzičku školu, odsek klavir, nastupala na raznim dečjim festivalima, što kao solista, što u duetu, školskom horu… Kako sam počela da se bavim odbojkom ostala sam samo kao strastveni obožavalac muzike i maštala da se jednog dana ponovo (poza)bavim istom. I eto…
Da li ti je bilo lakše da se pronađes sa dizačem u ekipi ili sa njima dvojicom na bini?
– Mi smo trenutno kao neka vrlo perspektivna juniorska reprezentacija koja je svojim radom, kvalitetom i potencijalom dospela na sva velika takmičenja. Naravno, ima tu još dosta kilometara da se pređe da bismo se nalazili kao sa vrhunskim tehničarima u seniorskim timovima. Naše vreme tek dolazi…
Kome bi volela da pevaš prateće vokale?
– Uf… Ima jedan muzički genije u Kanadi, zove se Devin Townsend. On mi je u “top 3” muzičara – izvođača – vokala… Jako bih volela sa njim da ispoljavam svoju kreativnost u njegovom maniru. Ima tu još bendova za koje je čulo mozda par ljudi, pa nema smisla da pominjem… Takođe, volela bih na ovim prostorima da učestvujem i u metal projektima, posebno u progresivnom pravcu.
Da li vas svo troje vezuje i Finska, da niste možda tamo i igrali u isto vreme?
– U tom nekom ludom smislu nas vezuje. Jer, Boris je prvi otišao tamo, za njim godinu dana kasnije i ja, pa još godinu posle i Bojan. Za svakoga od nas iskustvo u Finskoj je nešto posebno i volimo što smo imali sreće da upoznamo tu zemlju, ljude, jezik i mnoge druge stvari koje su za nju karakteristicne. I dan danas umemo da se našalimo ili tu i tamo izgovorimo neku reć na finskom.
Ko je poznaje, odgovori ga neće ni malo iznenaditi, a ko je ne poznaje, ako takvih uopšte ima, vrlo brzo će mu sve biti jasno. Ona je jednostavno – Gaga…
Photo: Vukašin Danilović
